Podizanje zasada leske – dugoročna investicija
Kompanija “Ferrero” pokrenula je program “Podizanja zasada leske u Srbiji”, kako bi zainteresovala poljoprivrednike za gajenje lešnika i obezbedila im siguran otkup, a time i namirila potrebe konditorske industrije
Šumadija ima odgovarajuću klimu, teren i zemljište za gajenje lešnika. I pored toga mali je broj poljoprivrednih proizvođača koji imaju zasade pod ovom kulturom. Projekat “Podizanja zasada leske u Srbiji” stigao je i u Šumadiju a interesovanje za gajenjem lešnika je poraslo, čak i kod ljudi koji žive u gradu i koji se nisu bavili poljoprivrednom proizvodnjom.
“Prolazio sam prema Topoli i Aranđelovcu i video sam da ima mnogo lešnika tako da sam tada rešio da ću da ih sadim. Nešto amaterski sam znao tako da sam namenski došao ovde da čujem baš koji se kvalitet samih sorti očekuje i koje možemo saditi na našem području”, kaže budući proizvođač lešnika iz Kragujevca, Momčilo Kolak.
Sorte lešnika
Na prezentaciji projekta “Podizanje zasada leske u Srbiji“ u Kragujevcu prisutni su imali priliku da čuju i savete koje sorte treba gajiti na parcelama i to od iskusnih poljoprivrednika koji već godinama imaju zasade lešnika u Šumadiji.
“Sve što je Srbija sadila u poslednji desetak, petnaestak godina bile su vodeće sorte. Ovo što oni ovde traže pretpostavljam iz Fererovih ranijih iskustva je Tonda gentile delle lange odnosno pijemontski lešnik, Tonda Gentile Romana i istarski okrugli ali morate da imate i propratne sorte zbog oprašivanja. Nemojte da idete na stablo da ne bi oduzimali vreme i nemojte da sadite enis, to je američki oregonski lešnik koji se kalemi. Kalemnjnje ni u kom slučaju”, ističe Radoslav Ćatić, proizvođač lešnika.
Potrebe konditorske industrije za lešnicima su velike. Zbog toga je i kompanija Agriser, koja je u vlasništvu italijanske kompanije “Ferrero” pokrenula program za podsticanje gajenja lešnika, nudeći siguran otkup.
Dugoročna investicija
“Potrebe su velike tako da ne postoji mogućnost da dođe do zasićenja tržišta. Potrebe su velike i zato što lešnik nije toliko raširen kao sama proizvodnja na globalnom nivou. Jedini limitirajući faktor je što je potrebno određeno vreme da on stupi u rod. Nakon pet godina on dolazi u prvi komercijalni rod koji može da se plasira, a tamo negde od sedme do devete godine ulazi u puni rod. Tako da je to jedan dugoročni projekat i dugoročna aktivnost jer je prosečan period eksploatacije lešnika oko 40 godina”, napominje Peđa Cerović, generalni direktor kompanije “Agriser” u Somboru.
“Kompanija jeste nama naglasila da skupimo ljude, odnosno da obaveštavamo one koji imaju minimum hektar zemljišta. Međutim, ono što su oni naglasili, a što je izuzetno značajno i za druge stvari, je udruživanje. Mi bismo bili spremni kao grad da takva udruženja pomognemo i sada ćemo razmotriti i tu situaciju, da pomognemo i formiramo neka od udruženja koja će biti vezana za proizvodnju lešnika. Znamo kakvi su posedi u Šumadiji, da su mali i usitnjeni i da ih treba ukrupniti a time i olakšati ljudima čitav posao”, rekao je na prezentaciji Damjan Srejić, član Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj u Kragujevcu
Grad Kragujevac razmatra i uključivanje drugih mera za pomoć poljoprivrednicima koji se odluče za gajenje lešnika u vidu budžetiranja sistema za navodnjavanje.
