Zemlje istočne i jugoistočne Evrope treba da osmisle realna rešenja i ciljeve za obnovu šuma, kao i da se upoznaju sa mogućnostima za obezbeđivanje potrebnih sredstava
O tim temama razgovaralo se na radionici “Obnova šuma i Bonski izazov u istočnoj i jugoistočnoj Evropi”, koja se održava u Beogradu 16.–17. decembra.
Zemlje u regionu već preduzimaju značajne korake ka obnovi šuma i ostvarivanju ciljeva Bonskog izazova. Pokretanjem globalne inicijative da se do 2030. godine obnovi 350 miliona hektara degradiranog i ogoljenog zemljišta, Bonski izazov zemljama nudi platformu za ostvarivanje nacionalnih prioriteta, kao što su sigurnost snabdevanja hranom i vodom i ruralni razvoj, koji će ujedno doprineti i ispunjavanju preuzetih međunarodnih obaveza u vezi sa promenama klime, biodiverzitetom i degradacijom zemljišta.
Uzrokovana delovanjem čoveka i biofizičkim faktorima, a pogoršana promenama klime, degradacija zemljišta i ekosistema predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se Evropa i mnoge zemlje sveta suočavaju. Dezertifikacijom je pogođeno osam odsto teritorije Evropske unije, uključujući oko 14 miliona hektara u južnoj, istočnoj i srednjoj Evropi.
Obnova degradiranih i ogoljenih površina pristupom obnove šuma predstavlja ekonomično, dugoročno i održivo rešenje koje polazi od prirode.
Prema procenama inicijative Ekonomika degradacije zemljišta, zbirni troškovi erozije zemljišta, gubitka šuma i drugih oblika degradacije zemljišta bi u narednih 30 godina mogli da dostignu čak 4.813 milijardi dolara u istočnoj Evropi i 926 milijardi u zapadnoj Evropi, dok se troškovi rešavanja tog problema procenjuju na 777 milijardi, odnosno 181 milijardu dolara.
Na skupu učestvuju stručnjaci iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Češke, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Srbije, Slovenije, Turske i Ukrajine. Zahvaljujući njihovim budućim aktivnostima, biće povećana površina zemljišta čija je obnova predviđena u sklopu Bonskog izazova. Naime, zemlje Kavkaza i srednje Azije su se već obavezale da obnove tri miliona hektara do 2030. godine, uz dodatnu podršku inicijative ECCA30.
“Zdravi ekosistemi ispunjavaju brojne funkcije koje su od suštinskog značaja za naša društva i predstavljaju neophodnu osnovu za ljudski život i razvoj”, izjavila je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.”Ujedinjene nacije će se u Srbiji i na globalnom planu zalagati za intenzivniji rad na obnovi šuma tako što će okupljati donosioce političkih i ekonomskih odluka, naučnike, finansijere i – što je najvažnije – uključiti odgovarajuće zajednice u taj proces”.
Dekada obnove ekosistema
Da bi se zaustavila dugotrajna degradacija ekosistema i obnovilo njihovo ekološko funkcionisanje, Generalna skupština UN je nedavno dekadu 2021–2030. godine proglasila za Dekadu obnove ekosistema. U sklopu Dekade, ubrzaće se ostvarivanje postojećih globalnih ciljeva u pogledu obnove zemljišta, kao što je Bonski izazov, i pružati pomoć zemljama u borbi protiv promena klime i gubitka biodiverziteta.
“Za istočnu i jugoistočnu Evropu, Dekada nudi jedinstvenu mogućnost da proširuju aktivnosti na obnovi zemljišta i stvaraju izdržljive pejzaže, uz suprotstavljanje klimatskim potresima i negativnim efektima degradacije i deforestacije”, istakao je na radionici Roman Mihalak, službenik za ekonomske poslove u Odeljenju za šumarstvo i drvo UNECE/FAO.
Važni preduslovi za širenje aktivnosti na obnovi šuma uključuju obezbeđivanje finansijskih sredstava, kao i jasno definisanje ciljeva obnove. Radionica je dala podstrek prvim koracima ka prevazilaženju mogućih izazova i pružila priliku da zemlje regiona razmotre strategije i pristupe za privlačenje finansijskih sredstava potrebnih za obnovu i razmene iskustva o degradaciji i obnovi šuma.
Osim toga, nacionalni stručnjaci/kinje za obnovu šuma su informisani o mogućnostima na regionalnom i međunarodnom planu, a istaknuto je i da se za 2020. godinu planira skup na visokom nivou.
UNECE i FAO zajedno obezbeđuju važne platforme za saradnju vlada i drugih aktera i istovremeno pomažu državama članicama u izradi javnih politika usmerenih ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja.
