Ministar bez portfelja Milаn Krkobаbić potpisao je ugovore o dodeli bespovrаtnih sredstаvа sa direktorima prve dve novoosnovane zadruge. Poljoprivrednoj zadruzi ”Zaplanjski zasad” iz Gadžinog Hana ugovorom je dodeljeno 5,9 miliona dinara za proizvodnju, preradu, pakovanje i plasman lekovitog bilja, dok će Pčelarska zadruga ”Bee cooper” iz Devča dobiti 6,24 miliona dinara za formiranje pčelinjaka
Misija “500 zadrugara u 500 sela” počela je prošle nedelje otvaranjem prvih zemljoradničkih zadruga na jugoistoku Srbije. Prve zadruge koje su dobile novčane subvencije osnovane su u opštinama Merošina i Gadžin Han. Jedna je zadruga koja se bavi proizvodnjom i preradom lekovitog bilja u Gadžinom Hanu a druga je pčelarska zadruga koja se bavi proizvodnjom meda i proizvoda od meda u Merošini.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Milan Krkobabić je rekao da su obe zadruge u Nišavskom okrugu. Podsticaj za novoosnovane zadruge je do 50.000 evra. To sve zavisi, kako kaže, od specifikacije opreme.
“Nama je bitno da pokrenemo zadrugarstvo iz osnova, da se mali poljoprivrednici udruže i da krenu. Lokalne samouprave su od ključnog značaja”, rekao je Krkobabić.
Prema njegovim rečima, lokalne samouprave i mali poljoprivredni proizvođači sedaju za sto sa zadružnim savezima i dogovaraju se da oni projekti koji su u skladu sa programima razvoja tih samouprava imaju prioritet.
“I ovo je neka vrsta dijaloga, krenuli smo u pravi dijalog, ne verbalni, već praktični o opstanku srpskog sela. Sada radimo da im stvorimo ekonomske uslove”, kaže Krkobabić.
Zadruga je osnov da udružimo male proizvođače sa malim posedima da bi bili robni proizvođači, ističe Krkobabić dodajući da je to osnova jer kada imaju zadrugu mogu da se bave svim ostalim stvarima što je za selo potrebno – to je i nova socijalna i kulturna politika.
Podrška i mladima
Govoreći o mladima, Krkobabić kaže “hajde da im ustupimo zemljište do 50 hektara i da im dajemo subvencije do 10.000 po osobi, da im omogućimo da krenu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom”.
Onaj ko je zainteresovan javlja se svojim opštinskim samoupravama. O toj ideji će se razgovarati i sa predsednikom Srbije, jer je, kako kaže Krkobabić, to neka vrsta nove agrarne reforme.
“Hoćemo da 200.000 ili 300.000 hektara državne zemlje ustupimo onima koji će hteti da je obrađuju, a to je onda osnov da sačuvamo srpsko selo”, zaključio je Krkobabić.
