Po Uredbi o raspodeli podsticaja za 2015. godinu, poljoprivrednici će iz agrarne kase kao direktnu pomoć države dobiti 18,3 milijardi dinara. Visina podsticaja se uglavnom nije menjala u odnosu na prošlu godinu, osim u stočarstvu, gde su, recimo, povećana davanja za priplodne mlečne krave. Kao što je već poznato, ukupan iznos subvencija ove godine je manji nego lane. Naime, ograničena je površina u biljnoj proizvodnji pa se subvencije više neće davati za stotinu hektara, već za 20.
Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju ostaju 6.000 dinara po hektaru, koliko će i ove godine iznositi i regresi za gorivo i đubrivo, takođe po hektaru. Premije za mleko će, shodno uredbi koja je pre nekoliko dana objavljena u „Službenom glasniku”, iznositi sedam dinara po litru, dok će podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave biti 25.000 dinara po grlu. Toliko će farmeri dobijati i za kvalitetne priplodne tovne krave.
Uzgajivači ovaca i koza za svoja kvalitetna grla mogu računati na podsticaje od 7.000 dinara. Po novoj uredbi, podsticaje za kvalitetne priplodne krmače takođe će biti 7.000 dinara po grlu, dok će živinari kao podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa dobijati 60 dinara po svakoj, a za roditeljske kokoške lakog tipa 100 dinara. Oni koji na farmama imaju ćurke, za roditeljske će imati podsticaj od po 300 dinara.
Kada je o tovu reč, podsticaji za junad obezbeđni su u iznosu od 10.000 dinara po grlu. Za za tov jagnjadi iznose 2.000 dinara po grlu, za jarad je određeno 2.000 dinara po grlu u tovu, a podsticaji za tov svinja su 1.000 dinara. Kravama-dojiljama je, po uredbi, za ovu godinu namenjeno 20.000 dinara po grlu.
Ukupno je država za premije za mleko izdvojila 3,4 milijarde dinara, a za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju 2,7 milijarde. Junice, krmače, ovce i koze, kokoške i ćurke i riba dobili su iz agrarne kase 4,5 milijarde… Za regres za gorivo država je poljoprivrednicima namenila tri milijarde dinara, toliko i za đubrivo, dok je na ime regresa za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje opredeljeno 400 miliona dinara.
I ove godine biće pomoći poljoprivrednicima i za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od deset miliona dinara. Regres za skladištenje iznosiće 40 odsto ukupnih troškova skladištenja poljoprivrdnih proizvoda. I osiguranje ostaje kao i lane – regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje iznosiće 40 odsto plaćene premije.
Država je iz kase izdvojila pare i za ruralni razvoj, i to 841 milion dinara. Sudeći po njenoj najnovijoj uredbi, namera joj je da podstiče konkurentnost i unapređnje poljoprivredne proizvodnje. Tako će oni koji žele da podignu nove višegodišnje zasada voćaka, vinove loze i hmelja dobiti 150 miliona dinara, dok je kao podrška za unapređenje primarne poljoprivrede opredeljeno 451,5 milion dinara.
Sudeći po reakcijama poljoprivrednika još dok je uredba o raspodeli podsticaja u agraru za ovu godinu bila u najavi, oni mahom nisu zadovoljni tim dokumentom. Vojislav Malešev iz Kluba „100 P plus” najnoviji potez države da iz sistema podsticaja izbaci površine veće od 20 hektara smatra socijalnom merom, a u tom slučaju nema govora o konkurentnosti.
– To je socijalni program, a ne razvojni – upozorio je Malešev. – Nigde se ne daju podsticaji samo za 20 hektara, toga nema u Evropi niti u zemljama u okruženju. Onaj koji radi samo 20 hektara – a pričamo o čistoj ratarskoj proizvodnji – ne može opstati već može imati samo toliko da preživi.
Za ribu i pčele
Podsticaje za kvalitetne priplodne matice šarana ove godine iznosiće 500 dinara po ribi, dok će matice pastrmke dobiti 300 dinara. Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe biće deset dinara po kilogramu. Pčelari će, po košnici, dobijati 500 dinara. Organska proizvodnja dobila je 92 miliona dinara.
