Trenutna procena je da je u Vojvodini poplavljena površina od 2.300 hektara, što čini ispod jedan odsto, a da je 16,3 odsto, odnosno oko 28 hiljada hektara zemlje prevlaženo, potvrđeno je u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Sekretar Asocijacije Banatski paori Nenad Manić ocenio je da je neophodno da se preduzmu hitne mere na svim nivoima vlasti. On je poručio da je potrebno konsultovati struku, umesto da se od toga beži.
Prema rečima pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Branislava Bogaroškog, oko 30 hiljada hektara ugroženo je podzemnim vodama.
“Sva kanalska mreža i sve crpne stanice su ispravne, a u područjima gde je ritska zemlja i gde se voda teže cedi, angažovani su mobilni agregati”, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, u odnosu na prošlu godinu u kojoj se desila i vanredna situacija, to je neuporedivo manje.
“U odnosu na 2010. godinu to je deset puta manja površina pod vodom, a tada je 300 hiljada hektara bilo ugroženo podzemnim vodama. Dakle, investiranje u sanaciju kanalske mreže mora da bude kontinuirano i bar na nivou koji je bio u proteklim godinama”, kazao je Bogaroški i dodao da to govori o tome da je kanalska mreža u celosti funkcionalna, a srazmerno uloženim sredstvima u održavanje sekretarijat efikasnost podiže planski.
Ukupna površina hidromelioracionog sistema na teritoriji Vojvodine pokriva preko 234 hiljade hektara. Prema rečima pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, održavanje sistema vrši se iz sredstava po dva osnova.
“Redovno održavanje za ovu godinu predviđeno je iz Fonda za vode u iznosu od 1,1 milijardi dinara, dok će iz Programa za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta za ovu godinu biti izdvojeno 590 miliona dinara. Tako će u ovoj godini za ovu namenu biti uložena jedna milijarda putem ovogodišnjeg konkursa i ostatak iz prenetih sredstava iz prošle godine”, objasnio je Bogaroški.
Resorni sekretar je istakao da kanalska mreža ima vitalan značaj za poljoprivredu i napomenuo da treba raditi i na podizanju svesti kod onih koji ne shvataju taj značaj. Kako je rekao, inspekcijski nadzor je podeljen na vodnu i ekološku inspekciju.
“Obe rade predano, međutim, s obzirom na mali broj inspektora koji pokrivaju veliku teritoriju, možemo biti zadovoljni učinkom do sada”, ocenio je Bogaroški.
Na pitanje ko vrši procenu štete i da li je osiguravanje useva ispravan korak, pokrajinski sekretar je naveo da tamo gde su poplavljeni usevi ili plodna zemlja, kontrolu nad procenom štete radi lokalna samouprava.
“Osiguranje je jedan od ispravnih koraka, mada sa današnjim stanjem naplativosti poljoprivredne proizvodnje većini poljoprivrednika ta opcija predstavlja problem. Ipak treba imati u vidu da u ovom periodu, a s obzirom na površinu pod vodom i vlagom, u velikoj meri zemljište još uvek nije zasejano. Osim osiguranja koje pruža neku sigurnost, postoje mehanizmi koji omogućavaju da se adekvatnom obradom, negativne posledice mogu svesti na minimum”, istakao je on.
Prema njegovim rečima, ekstremna situacija iz 2014. godine, kada je došlo do izlivanja pojedinih vodotokova, zahtevala je reorganizaciju planiranih ulaganja kako bi se otklonile posledice poplava. Idući tom putanjom, dodao je, posledice će se sanirati iz više pravaca.
“Pokrajinska vlada je opštinama u kojima je proglašena vanredna situacija na teritoriji Vojvodine, odnosno u Sremskoj Mitrovici, Šidu, Irigu, Beočinu i Pećincima, a na osnovu procene štete, krajem prošle godine dodelila 64 miliona dinara. Sam Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je kao pomoć naselju Jamena, u opštini Šid, koja je najgore prošla namenio bespovratna sredstva koja će se plasirati kroz konkurs za sufinansiranje nabavke konstrukcije i opreme za biljnu proizvodnju u zaštićenom prostoru na teritoriji MZ Jamena”, kazao je Bogaroški i dodao da su konkursom predviđena sredstva u ukupnoj visini od pet miliona dinara od čega će se finansirati do 80 odsto od ukupne investicije u plasteničku proizvodnju na teritoriji te mesne zajednice.
Taj konkurs, prema njegovim rečima, objavljen je na sajtu Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu i traje do kraja juna ove godine.
Paori zahtevaju hitne mere
Sekretar Asocijacije Banatski paori Nenad Manić ocenio je u izjavi za RTV da je neophodno da se preduzmu hitne mere na svim nivoima vlasti. On je poručio da je potrebno konsultovati struku, umesto da se od toga beži.
“Na severu Banata imamo nekoliko hiljada hektara oranica sa kojih nije skinut usev od prošle godine. Preko 20 hiljada hektara oranica nisu uzorane zbog visokog nivoa podzemnih voda. Rod će zbog toga biti minimalan”, upozorio je Manić.
Prema njegovim rečima, kanalska mreža se ne čisti redovno, pa nije bilo odvodnjavanja. On je objasnio da je to u nadležnosti Voda Vojvodine, koje to rade u saradnji sa lokalnim samoupravama.
“Da bi se to i realizovalo, svaka lokalna samouprava je morala da uloži deo svojih sredstava i konkuriše. S obzirom na to da do poplava nije bilo problema, ta sredstva se nisu koristila adekvatno i na ono za šta su dobijana”, istakao je sekretar Asocijacije Banatski paori.
On je naveo i da paori tog dela Vojvodine dele sudbinu sa paorima iz drugih regiona, a da su za procenu štete zadužene komisije koje je trebalo oformiti na lokalnom nivou.
“Poljoprivrednici su u beznađu, jer ne znaju kome da se obrate. Komisije uglavnom nisu formirane”, ukazao je Manić.
Prema njegovim rečima, neophodno je da se hitno angažuje sva dostupna mehanizacija i pomogne u rešavanju problema.
“Lokalne samouprave treba da preduzmu hitne mere i kontaktiraju i Vode Vojvodine i Republiku. Ne treba mi da trpimo zbog svađa političara zbog toga što su jedni na vlasti na republičkom, a drugi na pokrajinskom nivou”, poručio je Manić.
On je najavio da će Asocijacija učestvovati na sledećim izborima.
“Pred izbore svi dođu da nam ljube prasiće. Ovaj put to nećemo dozvoliti i mi ćemo se sami boriti za svoja prava kao grupa građana, jer smo na to prinuđeni. To je jedini način da nas vide i čuju”, naveo je on.
