Poglavlje 12 o bezbednosti hrane jedno je od najobimnijih ali i onih u kojima je Srbija u pregovorima sa EU najmanje napredovala, iz kadrovskih i finansijskih razloga, ali i zbog otpora onih kojima ne odgovara pravno uređena oblast proizvodnje hrane, ocenjeno je 22. oktobra na brifingu o poglavlju 12 u beogradskom EU info centru

 

Poglavlje 12 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom o bezbednosti hrane, veterinarskoj i fitosanitarnoj zaštiti bavi se važnim pitanjima proizvodnje konzumacije i obeležavanja hrane i zaštite potrošača na jedinstvenom tržištu sa više od 500 miliona građana, i sa oko 500 propisa jedno je od najobimnijih u pregovorima sa EU.

Ekspert projekta Pravna podrška pregovorima Ksenija Longo Češković rekla je na brifingu da poglavlje 12 zapravo predstavlja politiku bezbednosti hrane, čiji je cilj da se na jedinstvenom evropskom tržištu, koje omogućava slobodan protok ljudi i robe, stvore isti uslovi i visoki standardi u oblasti hrane.

Prema njenim rečima, proizvodnja i konzumacija hrane i pića više nije lokalno, već je postalo globalno pitanje koje je ključno za društvo i ima i bitne ekonomske i ekološke posledice.

I dok je ranije pristup EU u prvom redu značio kontrolu konačnih proizvoda, posle kriza 1990-ih sa obolenjem ludih krava i epidemijom slinavke i šapa, od 2000. godine menja se kompletna politka EU prema hrani i izmene evropskih zakona imaju za cilj da obuhvate celokupni lanac proizvodnje hrane, od polja do stola, rekla je Longo Češković.

Osnovni ciljevi su, kako je ponovila, da se obezbedi ispravnost hrane, zdravlje i dobrobit životinja, zdravlje ljudi i jedinstveno označavanje prehrambenih proizvoda, i ista pravila za sve, što zatim na jedinstvenom tržištu kao rezultat ima i veći izbor, konkurenciju, pa i niže cene.

Ona je pojasnila da je Srbija aktivnosti oko otvaranja poglavlja 12 počela 2014. godine, eksplanatornim i bilateralnim skrinizima, i da je u tom procesu, koji do zatvaranja poglavlja ima ukupno 13 faza, sada u šestoj fazi.

Proces se, između ostalog, sastoji od preuzimanja pravnih tekovina i zakona EU u toj oblasti, izrade nacionalne strategije i akcionog plana, sa konkretnim rokovima za primenu zakona i difinisanjem budžeta. Proces predviđa i akcioni plan klasifikacije objekata u prehrambenoj industriji, prema tome da li ispunjavaju standarde EU i akcioni plan za klasičnu svinjsku kugu, pošto se u EU više ne vrši vakcinacija za to oboljenje.

Prema njenim rečima, koliku pažnju EU pridaje tom poglavlju pokazuje i činjenica da je tek uoči ulaska Hrvatske u Uniju izdvojeno iz poglavlja 11 o poljoprivredi, sa kojima je tesno povezano, kao i sa poglavljm 13, koje se odnosi na ribarstvo.

Longo Česković je naglasila da zemlje kandidati za postizanje evopskih standarda u oblasti proizvodnje hrane mogu da koriste i fondove Evropske unije, a u okviru predstavljanja pregovaračkih pozicija mogući su i pregovori o prelaznom periodu u kojem zemlja koja je već primljena u EU treba da uskladi određene standarde sa EU.

Ko koči napredak

Savetnik u kabinetu ministra za evropske integracije Danilo Golubović upozorio je da je Srbija najmanji napredak napravila upravo u poglavlju 12 i da se tu stoji u mestu.

On je ocenio da je to u prvom redu posledica nedostatka kadrova i sredstava, ali i otpora, pošto jasno uvođenje reda u oblast proizvodnje hrane koče oni kojima bi to izvuklo, kako je rekao, milione iz džepa.

Šef sektora tri operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji Sakelaris Hurdas naglasio je važnost tog poglavlja za Srbiju, pošto ona već sada oko 50% svoje prehrambene proizvodnje izvozi u Evropsku uniju, a sa ulaskom u EU po pravilu i raste izvoz hrane.

On je rekao da je EU u poslednjih deset godina, ne računjući sredstva izdvojena iz pretpristupnih fondova IPARD, za poljoprivredu u Srbiji i za oblast na koju se odnosi poglavlje 12 izdvojila 100 miliona evra.

EurActiv