Evropska komisija ocenila je, u izveštaju o napretku Srbije u pregovaračkom procesu pridruživanja Evropskoj uniji, da su u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja napravljeni rezultati i vidljivi pomaci, što se ne može reći i za Poglavlje 12, to jest bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku
Brisel je u izveštaju pohvalio Srbiju zbog toga što je uspostavila mehanizme i administrativno se osposobila za realizaciju IPARD-a i budžeta namenjenog za finansiranje akreditovanih mera iz ovog programa. Pozdravio je i izmene zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, što je bio preduslov za početak IPARD-a. Izmenom zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju uspostavljen je pravni osnov za IPARD, ali i za budući integrisani sistem administracije i kontrole (IACS), koji tek treba da bude razvijen. U narednom periodu Srbija bi trebalo da implementira mere poverene u okviru IPARD-a i da obezbedi uslove za realizaciju drugih mera programa, naznačeno je u izveštaju.
Rečeno je da je Nacionalni program poljoprivrede za period 2018-2020 usvojen 2017. godine, međutim, program ruralnog razvoja još uvek nije. Evropska komisija ocenila je da dalje usklađivanje sa politikama EU zahteva razdvajanje plaćanja po proizvodnji i povezivanje plaćanje po površini sa standardima unakrsne usklađenosti.
Ukazano je na to da je formirana Mreža računovodstvenih podataka (FADN), te da je ostvaren napredak i u oblasti zajedničke tržišne organizacije (CMO).
Zamerke za GMO, aflatoksin, kritičan manjak inspektora
Napredak je, međutim, spor u oblasti politike kvaliteta, ocenjeno je u izveštaju. Dodaje se da zakonodavstvo u oblasti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda treba usaglasiti kako bi se olakšao razvoj politika u ovoj oblasti. Potrebno je još uskladiti zakonodavstvo koje se odnosi na vino, organske proizvode…
Spremnost Srbije za EU, kada je reč o oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, na srednjem nivou, naglašeno je u izveštaju. U narednoj godini Srbija bi trebalo da izradi sveobuhvatnu strategiju za implementaciju i sprovođenje pravnih tekovina EU u ovoj oblasti, te da značajno ojača administrativne kapacitete veterinarske, fitosanitarne i direkcije nacionalnih referentnih laboratorija. Uz to, trebalo bi poboljšati sanitarnu kontrolu na granicama, poručuje EK.
U oblasti opšte bezbednosti hrane, Srbija tek treba da definiše strategiju i akcioni plan i bi trebalo dalje da uskladi svoje zakonodavstvo o upravljanju vanrednim situacijama u pogledu bezbednosti hrane i hrane za životinje sa pravnim tekovinama EU, navodi se u izveštaju.
Zamerka Brisela je i to što je dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku ostao veći nego što je u EU. Ukazuje se na to da je Nacionalna referentna laboratorija za ispitivanje mleka bila otvorena, ali još nije akreditovana.
Neharmonizovana borba protiv svinjske kuge
Kada je o veterinarstvu reč, podseća se da je usvojen godišnji program mera zaštite zdravlja životinja za 2017. godinu, ali nije harmonizovan pristup EU u borbi protiv bolesti klasične svinjske kuge. Implementacija višegodišnjeg programa za iskorenjivanje besnila divljih životinja je samo delimično završena 2017. godine. Veterinarska direkcija suočava se sa nedostatkom kadrova i njen administrativni kapacitet se dodatno pogoršavao, preteći da dostigne kritičan nivo, ocenjuje se u izveštaju. Ukazuje se i na problem sprovođenja zakona o dobrobiti životinja, posebno u procesu klanja, i to se, po oceni EK, mora poboljšati.
U oblasti fitosanitarne politike zamerke su kod pravnog okvira i nacionalnog akcionog plana kojim se definiše upotreba pesticida, a Brisel ukazuje i na to da nije postignut napredak u usklađivanju zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) sa EU regulativom.