Svakodnevnim kontrolama veterinarski inspektori na pijacama obavljaju nadzor u delu predviđenom za prodaju hrane životinjskog porekla, bilo da je reč o mlečnim halama ili otvorenom delu pijace na kome se nalaze rashladne vitrine. Proveravaju se uslovi čuvanja odnosno temperaturni režimi. Isto tako, svaki zakupac tezge mora da poseduje propisanu dokumentaciju a to ja za prodavce proizvoda od mleka rešenje da su registrovani za proizvodnju proizvoda od mleka u sopstvenom domaćinstvu i mlečna karta kao podatak da su muzna grla od kojih potiče mleko zdrava. Kada govorimo o kontroli jaja, prodavac je u obavezi da priloži deklaraciju kako bi se proverilo odakle potiču.

Vlasnici, odgovorna lica koja gazduju pijacama i izdaju u zakup tezge prodavcima, odgovorni su  za uslove u kojima se obavlja promet robe i usluga na pijacama, za uslove i način njihovog korišćenja, higijensko sanitarne i tehničke uslove, održavanje higijene uključujući prava i obaveze učesnika u prometu roba na pijacama kao i poslovno radno vreme.

Odgovornost za stavljanje u promet hrane snose svi u lancu, počev od proizvođača, zatim prodavca ali isto tako i Uprave pijaca. Uprava pijace je odgovorna da osigura uslove za prodaju i za ispravnost rashladnih vitrina. Svaki potrošač treba da vodi računa da kupuje proizvode od prodavaca koji su svoju robu izložili u  propisanim temperaturnim uslovima. Odgovornost za ispravnost robe se utvrđuje na osnovu nalaza, pa tako roba kod koje je do promena došlo usled neadekvatnih uslova čuvanja i rukovanja je odgovornost prodavca. Sankcije za izlaganje u promet nebezbednog proizvoda su: prijava sudiji za prekršaje, ako je u pitanju fizičko lice a prijava za privredni prestup ako je odgovornost uprave pijace. Iznos kazni je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica i iznosi od 300.000 –3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250 – 500.000 dinara a za fizička lica od 30 – 50.000 dinara.

S obzirom da je sve češća pojava ilegalnog prometa hrane van za to predviđenog mesta, Ministarstvo poljoprivrede upozorava lokalne samouprave da, preko komunalnih inspekcija, treba da obavljaju kontrolu i nadzor nad primenom Zakona o komunalnim delatnostima, jer ovo spada u komunalni red.

Veterinarska inspekcija se uključila u akcije sa drugim nadležnim službama kako bi pomogli direktno nadležne, a to su komunalna inspekcija,  komunalna policija i sa njima je ostvarena odlična saradnja kao i sa odgovornim licima pijačnih uprava. Zajedničkim aktivnostima i naporom koji se ulaže, nastoji se da se smanji broj učesnika u lancu ilegalne i proizvodnje i prometa hrane životinjskog porekla.

Potrošače savetujemo da svu hranu životinjskog porekla kupuju na registrovanim mestima, proveravaju deklaracije, jer često pod izgovorom da kupuju ,,domaće“ sebe izlažu većem riziku.

Kako naši građani ne bi bili dovedeni u zabludu, napominjemo da se organoleptički ne mogu prepoznati jaja zaražena salmonelom i da se na osnovu oblika, boje i izgleda jaja ne može utvrditi njihova mikrobiološka ispravnost (salmonela) niti dovoditi u vezu njihov spoljašnji izgled sa bezbednošću, napominje se u saopštenju ministarstva. Zato se rade stalna ispitivanja zdravstvenog statusa živine i šalju uzorci fecesa na laboratorijska ispitivanja kako bi se proverilo da li je jato slobodno od salmonele, jer živina koja je zaražena salmonelom ne pokazuje znakove bolesti. Farme kod kojih se dijagnostikuje prisustvo salmonele, blokiraju se odnosno zaranjuje se promet i stavljaju se pod nadzor veterinarske inspekcije. Laboratorijska ispitivanja rade akreditovane laboratorije u veterinarskim institutima koji su, takođe, pod nadzorom Uprave za veterinu.

Naši pravilnici kojima je uređena oblast bezbednosti hrane, ali i pravilnici kojima je regulisan zdravstveni status i uslovi za uzgoj i držanje životinja, mere koje se sprovode na farmama usaglašeni su sa propisima EU.