Uvoz svinja i svinjskog mesa iz EU jeste udar na domaće uzgajivače, ali ima jednostavnu tržišnu logiku. Ako je jeftinije da uvezete meso istog kvaliteta ili tovljenike, a da ga kasnije kao prerađevinu prodate po višoj ceni, onda je jasno zbog čega se traže dozvole za uvoz, kaže Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije.
Ipak, pitanje je koliko će od tih dozvola biti i iskorišćeno, dodao je.
Svinjsko meso koje se uvozi jeftinije je i zbog zatvorenog ruskog tržišta, što je posledica sankcija Brisela prema Moskvi.
Na pitanje šta je to što domaće uzgajivače svinja čini nekonkurentnim u odnosu na farmere iz Evopske unije, Budimirović navodi da su problemi isti već godinama – malo sredstva u državnom budžetu za podsticaje u toj grani, skuplja stočna hrana, loša genetika vrsta koje se gaje, kao i nepovezanost uzgajivača.
Pokušaji da se udruže u zadruge zavisi i od svesti samih farmera.
Pojedinačni farmeri na današnjem tržištu, i u ovakvim uslovima, neće biti prepoznati i teško će opstati, ocenio je Budimović.
“Prethodne dve godine, srpski svinjari nemaju ni gde da plasiraju višak proizvoda jer je, zbog sankcije na relaciji EU – Rusija, evropsko tržište pretrpano svinjskim mesom, a Srbiji je onemogućen transport preko EU na rusko tržište… Uz to, dogodio se i pad rublje. Sve je to snizilo cene svinjskog mesa i tovljenika. Srbija nema ni logističke centre gde bi se prikupljali svi viškovi u proizvodnji”.
Država nije uspela da odbrani interese domaćih uzgajivača svinja, jer bi uvođenje prelevmana, odnosno carinske zaštite, bilo u suprotnosti s pravilima slobodnog trgovanja, a usledile bi i recipročne mere, kaže Budimović.
“Jedino što država može da uradi jeste uređenje zakonskog okruženja u kojima će farmerima biti olakšano poslovanje”.
Kada je reč o dolasku nemačkog Tenisa, od koga strahuju domaći uzgajivači, Budimović navodi da je najvažnije dobro usmeriti i postavljati celu koncepciju proizvodnje, da zaštitimo naše farmere, kroz dobre kooperativne kupoprodajne, poslovne ugovore.
N1