U svetu 870 miliona ljudi nema dovoljno hrane, a 25.000 osoba svakodnevno umre od gladi. Zbog toga potpuno paradoksalno deluju rezultati britanskog istraživanja koji pokazuju da se godišnje baci blizu polovine ukupne svetske proizvodnje hrane. Studija otkriva i da se u pojedinim zemljama oko 30 odsto povrća ne ubere samo zbog fizičkog izgleda.

Izveštaj precizira da između 30 i 50 odsto od četiri milijarde tona hrane, koliko se ukupno godišnje proizvede u svetu, završi na otpadu. Ovoliku količinu otpada uzrokuju, navodi se u studiji, slabo skladištenje hrane, stroga prodaja do datuma važenja namirnica, slaba ponuda i probirljivost potrošača.

U Srbiji ne postoji analiza koliko gotove hrane završi na otpadu. Teško je, gotovo nemoguće, dati bilo kakvu procenu koliko hrane godišnje u našoj zemlji propadne ili se baci, jer proizvođači i trgovinski lanci ne objavljuju te podatke. „Banka hrane“ Beograd (BH), nevladina humanitarna fondacija, osnovana je 2006. godine da doprinese smanjenju siromaštva i rasipanja hrane.

– Do sada su sakupljene i podeljene 454 tone hrane, u vrednosti od 1,01 milion evra – kaže za „Novosti“ Radmila Ivetić, predsednica Udruženja „Banka hrane“ Beograd. – Hranu smo distribuirali sa 80 posrednika širom Srbije, među kojima su centri za socijalni rad, domovi za decu bez roditeljskog staranja, i za stara lica, narodne kuhinje, prihvatilišta za beskućnike… Kroz ovu mrežu pomoć je dobilo više od 65.000 osoba pogođenih siromaštvom.

„Banka hrane“ Beograd je u prvim godinama postojanja imala relativno dobar odziv kompanija donatora. U saradnji sa Sosijete ženeral bankom u Srbiji, koja je njihov finansijski donator od samog početka, godinama sprovodi akciju prikupljanja namirnica u svim ekspoziturama u Srbiji. Pokrenut je i projekat „magični doručak“ za decu sa posebnim potrebama iz 35 škola Srbije, u saradnji sa Kredi agrikol bankom i nemačkim lancem „Metro keš end keri“. Od početka rada „Banke hrane“ kompanija „Delez Srbija“, nekadašnji „Delta Maksi“, podržava je redovnim mesečnim donacijama osnovnih životnih namirnica. Prošle godine „Banka hrane“ je iz određenog broja „Maksi“ trgovina preuzimala preostalo sveže voće i povrće, koje nije prodato i koje može još delimično ili u potpunosti da se iskoristi.

– Iz svog asortimana „Banci hrane“ godišnje doniramo oko 20 tona hrane, poput pirinča, brašna, šećera, ulja – kaže Martina Petrović, menadžer za odnose s javnošću kompanije „Delez“. – Ove godine, zbog poplava, već smo donirali gotovo duplo veću količinu, oko 40 tona. Takođe, „Banci hrane“ pomažemo time što u dobrotvorne akcije uključujemo i naše potrošače. Najčešće organizujemo akcije prikupljanja hrane u našim „Maksi“ i „Tempo“ objektima. Uvođenje u stalnu praksu doniranja i drugih proizvoda pred istek roka trajanja, otpisane i robe sa oštećenom ambalažom, bio bi značajan iskorak pomoći lokalnoj zajednici. Takva praksa je izuzetno razvijena u evropskim zemljama.

Donacije namirnica, čiji rok trajanja ističe za nekoliko meseci, „Banka hrane“ dobija, nažalost, samo od nekoliko kompanija. To može da znači da kompanije ili veoma vode računa o plasiranju svojih proizvoda, odnosno o datumima isteka roka njihovih proizvoda, ili da bacaju određene količine namirnica.

Poplave

Ove godine, posebno nakon katastrofalnih poplava, situacija se drastično promenila kada je u pitanju donacija namirnica. Na apel Vlade odazvale su se mnoge kompanije i pomogle žrtvama poplava, ali to je imalo za direktnu posledicu da „Banka hrane“ dobije mnogo manje donacija u odnosu na prethodnu godinu.

– U proseku smo sakupljali 50 do 55 tona namirnica godišnje, osim prošle godine, kada smo prikupili i podelili 101 tonu – dodaje Radmila Ivetić. – Ranije smo mnogo više sarađivali sa domaćim kompanijama, međutim u međuvremenu su one postale deo većih internacionalnih grupacija, što je otežalo da obezbedimo više donacija.

Novosti