Poljaci kupuju malinu u Srbiji
Jedan od najvećih svetskih proizvođača i naš konkurent na evropskom tržištu nema dovoljne količine kvalitetnog voća pa se snabdeva u našoj zemlji
U svetu poslednjih meseci na tržištu nedostaje kvalitetna malina. Prema poslednjem izveštaju Američkog ministarstva poljoprivrede, krajem 2020. u državnim skladištima evidentiran je samo porast viškova jabuka za 13 odsto, dok su zalihe malina smanjene za 10 odsto. U Čileu, koji je u malinarstvu jedan od najvećih rivala Srbije, berba tog voća je u toku. S obzirom na deficit na svetskom tržištu čileanski proizvođači trenutno dobijaju 2,85 $/kg maline, dok je prosečna izvozna cena od 4,1 do 4,2 dolara. Iako će malinari iz Srbije proteklu sezonu pamtiti kao profitabilnu izvoznici nisu tako dobro prošli kao oni u Čileu.
Dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže, da su ”bez obzira na nestašicu maline i evidentni rast cena naši izvoznici ostvarili relativno skromnu dobit zbog ranije potpisanih ugovora”. Kao primer navodi da je prosečna izvozna cena rolenda iz naše zemlje u decembru 2020. bila 2,93 €/kg. Najviše smo izvezli u Nemačku, po prosečnoj ceni od 2,73 €/kg. Najbolje cene za ovu kategoriju naši izvoznici su ostvarili izvozom u Švedsku (3,24), Veliku Britaniju (3,12), Rusiju (3,01), Belgiju (2,95), Holandiju (2,93) i Kanadu (2,87).
”Interesantno je da zbog deficita robe i kvaliteta u Poljskoj, njihovi izvoznici kupuju malinu u Srbiji. Kilogram najkvalitetnije kategorije maline pred kraj godine plaćali su nam 2,77 evra”, kaže Leposavić.
Podseća da je Poljska uz Srbiju i Čile jedan od najvećih svetskih proizvođača maline i naš najveći konkurent na evropskom tržištu. Poljski malinari imaju višegodišnje probleme pre svega sa nedostatkom radne snage. Njihova ulaganja u primarnu proizvodnju su tek 30% u odnosu na ulaganja naših proizvođača. To je doprinelo da im plodovi nisu zadovoljavajućeg kvaliteta.
Kako bi ispoštovali izvozne ugovore, postaju sve veći uvoznici maline iz drugih zemalja a posebno iz Srbije, da bi poboljšali kvalitet svog voća. ”Tačno je da je naša malina standard za kvalitet i to je ono što nam i dalje niko ne spori”, objašnjava Leposavić.
Razlozi za bolje cene čileanskih malina na svetskom tržištu su daleko bolja organizovanost njihovih izvoznika, konstantna prisutnost i razmena informacija na sajmovima, tržnicama i drugim mestima na kojima naši predstavnici veoma često trguju istom količinom robe i samim tim sami sebi predstavljaju konkurenciju, ističe naš sagovornik. Takođe, dodaje, čileanske državne i privatne agencije puno ulažu u stvaranje pozitivne slike o proizvodnji i korišćenju čileanskog voća, a ne samo maline, što kod nas nije izraženo.
Često se, kaže, u medijima plasiraju netačne i neproverene informacije o lošim standardima i nepostojanju zadovoljavajuće higijene berača i u hladnjačama.
– Ne smemo zaboraviti da čileanski izvoznici još ne mogu da se oporave od afere u kojoj je firma „Fruti di Bosko” iz Santjaga uspela da prevari celokupni sistem kontrole. Kao organsku malinu, navodno proizvedenu u Čileu, prodavali su zapravo robu izuzetno lošeg kvaliteta iz Kine koja je samo prepakovana u njihovoj zemlji. To je velika opomena i ljudima iz naše zemlje jer se ranije dešavalo da kupci imaju primedbu na kvalitet robe uvezene iz Srbije a koja je u stvari bila poreklom iz neke od zemalja iz našeg okruženja – upozorio je Leposavić.
On smatra da naši proizvođači i izvoznici moraju da se prilagode i novonastaloj situaciji na svetskom tržištu koja je prouzrokovana pandemijom virusa korona.
Kako kaže, zbog problema u turizmu prodaja robe u ovom sektoru je drastično pala. Sa druge strane, zbog brojnih pozitivnih uticaja korišćenja maline, njena prodaja nemerljivo je porasla u tržnicama i marketima, kaže dr Leposavić.
– Sve ovo, kao i revitalizacija proizvodnje u našoj zemlji koja oscilira u zavisnosti od dešavanja na tržištu, predstavlja zadatak koji je pred proizvođačima, otkupljivačima, izvoznicima ali i domaćoj stručnoj i naučnoj javnosti koja mora da se uključi u daleko većoj meri od dosadašnje – zaključuje dr Leposavić.
