Najveći zagađivači, rudarstvo i energetika, prerađuju svega jedan procenat jalovine i pepela za ponovnu upotrebu, dok su najperspektivniji sektori za primenu cirkularne ekonomije poljoprivreda, prerađivačka industrija..
Reciklirani tetrapak, plastika i staklo koji se koriste za novu proizvodnju ili za pravljenje inovativnih proizvoda, sokovi u ambalaži biljnog porekla ili gorivo od ostataka kafe, neki su od pionirskih primera primene kružne ekonomije u Srbiji.
Najveći zagađivači, rudarstvo i energetika, prerađuju svega jedan procenat jalovine i pepela za ponovnu upotrebu, dok su najperspektivniji sektori za primenu cirkularne ekonomije poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže.
Istovremeno, iskustva iz sveta pokazuju da nisu sve nove tehnologije obevezno ”zelene“, pa tako data centri, osim što za svoj rad utroše električne energije koliko i manji grad, recikliraju svega 20% svog elektronskog otpada.
Praksa upozorava i da bi, osim o reciklaži, trebalo da razmišljamo o izlasku iz druge vrste ”kružne“ ekonomije: besomučnog podsticanja potrošnje koja nas guši sve većim otpadom.