Marko Đurđević ostao je da živi na selu u Gornjoj Trnavi kod Topole. Svakog dana pomaže na porodičnom imanju u proizvodnji voća, iako je završio medicinu. Pored proizvodnje šljiva za konzum Đurđevići imaju i sušaru kapaciteta od pet tona u kojoj izađe od 1.200 do 1.400 kilograma sušene šljive za 24 sata.

“Uglavnom se suše na tunelne protočne sušare. Šljiva se suši negde od 24 do 28 sati u zavisnosti kakva je šljiva, da li je krupnija ili sitnija. Uglavnom je to prirodni način, na drva uz pomoć toplog vazduha gde ne ulazi dim u sušare. Koštica se vadi nakon prerade šljive jer se ona suši na 12 odsto vlage, zatim se rehidrira na 30 odsto vlage gde može da se izbije koštica iz nje. U poslednje dve godine nije baš nešto cena rentabilna za proizvodnju suve šljive. Prošle godine je cena bila 40 dinara, a imate četiri kilograma šljive, to je 160 dinara, a šljiva na veliko je od 150 do 180 dinara”, objašnjava voćar Marko Đurđević iz sela Gornja Trnava.

Markov brat Ivan Đurđević bavi se proizvodnjom jagoda već šest godina. U planu mu je da 20 ari jagoda prekrije plastenicima. Rod se očekuje u aprilu.

Sad je u planu rezanje za jedno mesec dana. Rezidba se vrši da ne bi izbijale takozvane ”plodopije” koje utiču na rod. Mi smo posadili jagodu u julu mesecu i tada je isto režemo jer ako se to ne uradi može doći do toga da se rod prepolovi jer mi svake godine sadimo u smenama, 10 ari ove, a 10 ari sledeće. Najskuplji je sadni materijal jer jedan živić košta 20 centi, a to je 25 dinara, dok cena jagode iz plastenika može biti isplativa i kreće se od 200 do 250 dinara”, kaže Ivan Đurđević.

Prosečan rod šljive od 50 do 70 tona

Slobodan Đurđević ponosan je na svoje sinove koji mu pomažu u poljoprivrednoj proizvodnji. Na 13 i po hektara prostiru se voćnjaci koji su pretežno pod šljivom, dok je prosečan rod u zavisnosti od godine od 50 do 70 tona.

“Drago mi je jer ne bih mogao sam da obavim sav posao, radna snaga je sve skuplja, a ne može se ni bez sopstvene radne snage. I jesam i nisam se iznenadio što su ostali na selu jer dosta se iz njihove generacije zaposlilo. Ja mislim da ima perspektive na selu, ali mora da se radi i da se prate trendovi”, smatra poljoprivrednik Slobodan Đurđević.

“Savetujem svim mlađim ljudima da ostanu na poljoprivredi, pogotovu u Šumadiji kako bi selo opstalo, ali ne samo zbog toga. Ima tu i matematike i zarade ako hoćete ozbiljno i pametno da radite”, ističe Marko Đurđević.

Porodica Đurđević primer je poljoprivrednog gazdinstva u Šumadiji koja generacijski nastavlja poljoprivrednu proizvodnju na svom imanju i vidi perspektivu života i rada na selu.

RTV