Dok se u Srbiji ponovo računa kako će poskupljenje goriva, đubriva i transporta uticati na proizvodnju hrane, stručnjaci upozoravaju da se mnogo veći rizik već godinama odlaže za ”neko bolje vreme” – prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama

Krize na svetskom tržištu, od rata u Ukrajini do nestabilnosti na Bliskom istoku, ponovo su otvorile pitanje troškova proizvodnje i cena hrane. Poljoprivrednici prate kretanje cena energenata i đubriva, a analitičari procenjuju kako će se skuplji inputi odraziti na inflaciju i domaću ekonomiju. Međutim, klimatske promene sve više postaju faktor koji može dugoročno da ugrozi prinose, kvalitet zemljišta i sigurnost proizvodnje.

Na to ukazuju i istraživanja predstavljena na skupu u Privrednoj komori Srbije, gde je profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić upozorila da će Srbija do sredine veka biti suočena sa znatno toplijom klimom, češćim sušama, ekstremnim padavinama i većim pritiskom na zemljište i vodne resurse, prenosi portal Biznis i finansije.

Suše, poplave i toplotni talasi postaju pravilo

Prema klimatskim projekcijama, prosečna temperatura u Srbiji mogla bi do sredine veka da poraste za više od tri stepena. Toplotni talasi, koji su nekada bili retkost, već su postali uobičajeni. Prošlog leta zabeleženo ih je pet, a očekuje se da će se takav trend nastaviti.

Istovremeno se menja raspored padavina. Kiše se sve više pomeraju ka početku godine, dok vegetacioni period postaje duži, topliji i sušniji. Sa druge strane, ekstremne padavine izazivaju bujične poplave i izlivanja reka. Procene ukazuju da bi do sredine veka rizik od takvih pojava mogao da ugrozi 56 odsto teritorije Srbije, što je višestruko više nego u referentnom periodu.

Posebno zabrinjavaju podaci o sušama. Nekada se beležila jedna suša u deceniji, dok je od 2011. do 2020. bilo prosečno pet sušnih godina. Do sredine veka, upozoravaju stručnjaci, Srbija bi mogla da se suočava sa sušom gotovo svake godine.

Ugroženo više od 90 odsto ratarskih površina

Klimatske promene sve snažnije utiču i na kvalitet zemljišta. Nalazi pokazuju da je u periodu od 2001. do 2020. na posledice izmenjene klime bilo otporno 43,2 odsto poljoprivrednih površina, dok bi taj udeo do sredine veka mogao da padne na svega 6,4 odsto.

Analize za pet ratarskih kultura – kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i šećernu repu – pokazale su da Srbija trenutno ima kapacitete za odgovarajuće prilagođavanje klimatskim promenama na samo 2,3 odsto ratarskih površina. Ako se zadrži sadašnji način proizvodnje i raspodela useva, moglo bi da bude ugroženo više od 92 odsto ratarskih površina, naročito pod kukuruzom, sojom i suncokretom.

Pšenica se, prema ovim analizama, pokazuje otpornijom, osim u pojedinim oblastima severne Bačke i severnog Banata. Kod šećerne repe, iako je osetljiva na klimatske pretnje, padovi nisu toliko izraženi, jer se veliki deo proizvodnje odvija na površinama kojima upravljaju firme sa više znanja i sredstava za prilagođavanje.

Voćnjaci, vinogradi i stočarstvo pod pritiskom

Klimatski rizici sve više pogađaju i voćarstvo. Analize za 14 voćnih vrsta pokazuju da najveću pretnju predstavljaju mraz u ranoj vegetaciji i ekstremno visoke temperature. Do sredine veka, od mraza bi moglo da bude ugroženo više od dve trećine voćnih zasada, dok će visoke temperature posebno pogađati jabuke, kruške, dunje, borovnice, maline i kupine.

Slični rizici postoje i u vinogradarstvu. Procene pokazuju da bi 74 odsto vinograda moglo da bude ugroženo mrazom, a 81 odsto visokim temperaturama. I voćnjaci i vinogradi dodatno su izloženi rastućim rizicima od grada.

Promene klime mogu ozbiljno pogoditi i stočarstvo, jer su pod pritiskom livade i pašnjaci. Procene ukazuju da bi velike štete moglo da pretrpi više od 62 odsto livada i pašnjaka, dok će veće temperature i manjak vode dodatno povećati troškove i rizike u proizvodnji.

Bez znanja nema prilagođavanja

Istraživanje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu pokazalo je da je 95 odsto poljoprivrednika čulo za klimatske promene, ali tek trećina zna nešto više o toj temi, najčešće na osnovu informacija sa društvenih mreža. Autori istraživanja ocenili su da je nivo znanja zabrinjavajuće nizak, posebno imajući u vidu da su ispitanici po obrazovanju, obimu proizvodnje i prihodima iznad proseka.

Stručnjaci zato poručuju da je edukacija proizvođača o prilagođavanju klimatskim promenama nužna i hitna. Poljoprivrednicima su potrebne informacije o novim rizicima, izboru sorti, promeni tehnologije proizvodnje, zaštiti zemljišta, navodnjavanju i rejonizaciji.

Prema rečima Ane Vuković Vimić, Srbija ima znanje i stručne analize, ali ne ulaže dovoljno u primenu mera koje bi poljoprivredu učinile otpornijom. Dodatni problem je i sve manji broj mladih koji upisuju studije iz oblasti poljoprivrede i šumarstva, što dugoročno dovodi u pitanje dostupnost stručnjaka potrebnih za prilagođavanje proizvodnje novim klimatskim uslovima.