U okviru pregovora Srbije za članstvo u Evropsku uniju, početkom februara i sredinom marta u Briselu su održana dva eksplanatorna skrininga – analitički pregledi usklađenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, Poglavlja 12 i Poglavlja 11 koje se odnose na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku, kao i na poljoprivredu i ruralni razvoj.
Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja predstavljaju jednu od najizazovnijih i najkompleksnijih oblasti za svaku zemlju kandidata, pa tako i za Srbiju. ”S obzirom da trećinu pravnih tekovina EU čine propisi koji se neposredno ili posredno odnose na poljoprivredu, svaka zemlja kandidat za članstvo mora da prođe kroz intenzivnu izgradnju administrativnih i institucionalnih kapaciteta, značajno prilagođavajući pravni okvir kako bi se uspešno uključila u jednistveno tržište EU”, kaže Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i šef tima Vlade Republike Srbije za pregovore za Poglavlje 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Poglavlje 12 o bezbednosti hrane i veterinarskoj i fitosanitarnoj politici i Poglavlje 13 o ribarstvu.
Prema njegovim rečima, skrining za Poglavlje 12 koji je održan od 3. do 7. februara u Briselu, protekao je vrlo dobro, a Srbija će imati dovoljno vremena za pripremu za bilateralni skrining koji je zakazan za decembar ove godine.
Golubović kaže da bi se problemi mogli pojaviti u vezi sa Poglavljem 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju, čiji je skrining održan od 18. do 20. marta, a već od 13. do 16. maja je zakazan bilateralni, tokom kojeg će srpski pregovarački tim imati priliku da predoči stanje naše zemlje u ovom sektoru i dobije konkretne savete kako bi se što bolje pripremila za reforme.
Problemi se odnose, pre svega, na administrativne i institucionalne kapacitete, neophodna je reorganizacija i akreditacija Uprave za agrarna plaćanja, formiranje Nacionalne laboratorije, akreditacije za Instrumente (EU) za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju (IPARD), napominje Golubović i dodaje da će u tom smislu podrška Vlade Srbije biti neophodna.
Za delegaciju Srbije bilo je izuzetno korisno što je tokom skrininga Poglavlja 11 posebna pažnja posvećena pojašnjavanju noviteta uvedenih sa reformom Zajedničke poljoprivredne politike EU, pošto će Srbija morati da ih u prenese u svoje zakonodavstvo i uključi u svoju praksu pre ulaska u EU.
Zelenija i pravednija agrarna politika
Zajednička poljoprivredna politika se utvrđuje na nivou Evropske unije, a sprovode je države članice. S obzirom da je prošle godine ova politika ponovo reformisana nakon deset godina, Evropska komisija je, pored podizanja konkurentnosti poljoprivrednika, obezbeđivanja kvaliteta i bezbednosti poljoprivrednih proizvoda, očuvanja i jačanja ruralnih zajednica i zaštite životne sredine, uspostavila još jedan set prioriteta za poboljšanje poljoprivrede u EU u narednih sedam godina – okretanje ka zelenoj poljoprivredi, podsticanje istraživanja i inovacija, efikasnije korišćenje resursa i bolje očuvanje ekosistema. Slogan reforme glasi ”Zelenija i pravednija Zajednička poljoprivredna politika“, što upravo pokazuje da je glavni cilj reforme podizanje svesti o boljoj zaštiti životne sredine i resursa, kao i o boljoj i efikasnijoj distribuciji pomoći poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima.
”Srbija je u draftu nove strategije poljoprivrede već implementirala određene delove reforme koji će biti implementirani i u nacionalni program za poljoprivredu i ruralni razvoj”, kaže Golubović i dodaje da je za usklađivanje sa EU neophodan i dobar statistički sistem, nedavni popis poljoprivrede bio je dobar korak u tom pravcu, kao i dobar sistem informisanja i edukacije poljoprivrednika o mogućnostima korišćenja evropskih fondova IPARD.
Nepoželjno ad hoc regulisanje tržišta
Pitanje državnih intervencija zahtevalo je više pojašnjavanja, s obzirom da je to pitanje u okviru Zajedničke poljoprivredne politike strogo regulisano, kako bi se garantovala konkurentnost poljoprivrednog sektora u Evropi.
”Moramo da prevaziđemo nasilno i ad hoc mešanje države u tržište poljoprivrednih proizvoda”, smatra Golubović. Državna politika ne može da bude jednogodišnja, iskustvo je pokazalo da je ad hoc mešanje države u tržišne tokove posledica lobiranja određenih interesnih grupa a ne tržišne ekonomije. Zato je glavni zadatak za kreatore agrarne politike ali i poljoprivredne proizvođače i predstavnike agrobiznis sektora da odluke zasnivaju na dugoročnim tržišnim pokazateljima.
Srbija, kao zemlja-kandidat za članstvo, višegodišnjim suficitom u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima sa Evropskom unijom ima dobru polaznu osnovu za stvaranje tržišno orijentisane poljoprivrede. Pristupanje visoko konkurentnom evropskom tržištu biće veliki izazov za poljoprivredu Srbije, ali iskustva drugih zemalja iz prethodnih proširenja EU pokazuju da taj proces donosi koristi kroz veću produktivnost i veće prihode poljoprivrednika.
Već sledeće godine stižu IPARD sredstva
Srbija planira da iduće godine povuče prva sredstva u iznosu od 10 miliona evra iz IPARD-a. ”Uz podrušku Evropske komisije pripremili smo, u veoma kratkom roku, nacrt plana za IPARD i očekujemo da će, ako sve bude kako treba, prva sredstva iz IPARD-a biti povučena u 2015. godini”, kaže Golubović. Već naredne godine ta sredstva će iznositi 15 miliona evra, i ona će se povećavati iz godine u godinu.
agronews
