Autor Poljoprivredne istorije Banata do polovine 20. veka, Jožef Sabo je u ovom delu – koristeći relevantne nemačke, srpske i mađarske izvore – sažeo sva svoja ranija iskustva i saznanja o poljoprivrednoj prošlosti Banata
”Nije ovo obična knjiga, samo o poljoprivredi, nego je to istorija Banata koja je uticala na razvoj poljoprivrede”, kaže autor Jožef Sabo, hroničar i pisac iz Novog Kneževca. – Nisu to samo suvoparni podaci, nego su priče iz prošlosti. U odeljku koji je posvećen povrtarstvu prikazao sam kako je povrće stizalo u naše krajeve, naročito nakon otkrivanja Amerike. Prve ozbiljne podatke o poljoprivredi u Banatu sačinili su Turci, koji ga su zauzeli 1552. godine, a prvi popis domaćinstava su sačinili 1556. i evidentirali plaćanje poreza na bostan.
Krompir – spas od gladi
Jožef Sabo u svom delu, između ostalog, piše i o suši kao elementarnoj nepogodi koja je harala Evropom u periodu od 1793. do 1798. godine. Ljudi su gladovali, prodavali su stoku, a pšenica i kukuruz nisu rađali ni toliko koliko je semena bačeno po katastarskom jutru. Ljudi su jeli i korenje. Samo Nemci nisu gladovali, pošto su koristili krompir. Srbi u Banatu nisu hteli da jedu krompir, misleći da je otrovan za ljudsku ishranu. Tada je u Velikokindsom dištriktu propisano da svako domaćinstvo mora da poseje po 50 kućica krompira. Veliki Dositej Obradović je, u svom delu „Etika“, molio Srbe da jedu krompir, jer je to spas od gladi.
Vino plaćano zlatom
Još je u Rimskom carstvu najveće vinogorje bila Fruška gora. Vino je, u srednjem veku, plaćano zlatom. Svojevremeno je vino iz Vršca i Bele Crkve izvoženo u Francusku, koja tada nije imala vinograde. A zbog filoksere, odnosno bolesti vinove loze, i znatno manje količine proizvedenog vina započeta je praksa pijenja špricera. Gvozdeno vino, proizvedeno u vinogradima čokanskog veleposednika Lederera bilo je artikal koji se kupovao u apotekama kao lek.
Banat – žitnica Austrougarske carevine
Banat je bio i žitnica Austrougarske carevine. Trgovački centar za prodaju pšenice nalazio se, između ostalog, i u Novom Kneževcu. Banat je poznat i po prvom parnom plugu, a veoma brzo su u Banat stigle i prve parne vršilice.
”Iako je Banat žitorodno područje, ljudi su pored žitarica u pojedinim ”oazama” veoma uspešno gajili i povrće”, iznosi Sabo. ”U tim oazama su bašte i povrtnjaci izgledali kao u Misiru i u Mesopotamiji uz obale Tigra i Eufrata. Tako je, na primer, Gedeon Rohonci na svom imanju na Bisernom ostrvu u Novom Bečeju još osamdesetih godina 19. veka prkosio suši. Zalivao je 60 katastarskih jedinica pod povrtnjacima pumpom na parni pogon, kapaciteta milion i po litara na dan! Iz zemlje je zeleniš bujao kao iz vode. Rohonci je još tada imao sluha za tržište i umešnošću napravio evropski bum sa svojim proizvodima.
Geda, kako su ga zvali, prvi je u Evropi prodavao svoje voće i povrće u posebno napravljenim gajbama i korpama. Svoje proizvode izlagao je na sajmovima u Lonodnu, Parizu, Berlinu, Beču, Sankt Peterburgu i odnosio nagrade. Rohoncijeve dinje ”tiska perla” pakovane u gajbama stizale su čak u Ameriku”, kaže Sabo.
Verovali ili ne
Najnovija knjiga Jožefa Saboa predstavljena je na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, kada je pobudila i pažnju znanstvenika iz Nemačke. Delo predstavlja značajan doprinos istoriji Banata, a prema rečima Radovana Vlahovića, izdavača i direktora ”Banatskog kulturnog centra” iz Novog Miloševa, sadrži i obilje zanimljivosti, tako da pojedini detalji mogu biti objavljeni u Politikonom zabavniku u rubrici Verovali ili ne.
Sabo je svoje najnovije delo posvetio radnicima i kolegama iz ”Aleve“ i vrednim poljoprivrednicima banatske ravnice. Knjiga je štampana zahvaljujući kompaniji ”Aleva“ i njenom vlasniku Hristivoju Miloševiću.
