Približavanje Srbije Evropskoj uniji otvara nove mogućnosti za ruralna područja. Rezultati, međutim, u velikoj meri zavise od spremnosti vlade da podrži evropske integracije sektora poljoprivrede, kaže Branislav Milić, projekt menadžer u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ).

Budžetska podrška sektoru je nestabilna i nedovoljna. Udeo agrarnog u nacionalnom budžetu kreće se od 2,45 odsto u 2011. do 4,15 procenata u 2014. godini. Zemlja kandidat za članstvo iznosom budžetske podrške ne dokazuje samo koliko su joj poljoprivreda i ruralna područja važni, već i da je u stanju da obezbedi sufinansiranje, što je jedan od uslova za evropsku pomoć sektoru.

Prema rečima Milića, podrška EU zavisi i od spremnosti administracije da sprovede reforme. ”Evropska komisija se uverila u visoku efikasnost ovdašnjeg stručno-administrativnog aparata kada je za samo 45 radnih dana odgovoreno na 2.483 pitanja iz Upitnika o kandidaturi za članstvo. Drugim zemljama je za isti posao bilo potrebno i po nekoliko meseci”, kaže Milić. On dodaje da treba imati u vidu ogromne razlike u broju zahteva i obimu poslova za svako od 33 pregovaračka poglavlja. Poznato je da su pristupni pregovori u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, tzv. poglavlja 11, 12 i 13, među najosetljivijim i najzahtevnijim zadacima. Procena je da se trećina od oko 150.000 stranica pravne regulative EU odnosi na teme koje su u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Savet EU je još 2008, u potvrdi evropske perspektive za Srbiju, preporučio Vladi Srbije da jačanje administrativnih kapaciteta potrebnih za formulisanje i sprovođenje poljoprivredne i ruralne politike tretira kao kratkoročni i srednjoročni prioritet, a da reforme započne odmah. Štaviše, ovakva opaska nije pomenuta ni za jednu drugu sektorsku politiku.

EU je istakla da će za oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja, pored još tri poglavlja koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, kao i finansijsku kontrolu, pred Srbiju postaviti najviše zahteve. U dosadašnjim izveštajima o napretku Srbije u EU integracijama, navodi se da je ostvaren izvestan napredak u sektoru, ali da je nedostatak administrativnih i institucionalnih kapaciteta ministarstva jedna od značajnih prepreka na tom putu.

Posebno se ističe problem u kapacitetima Uprave za agrarna plaćanja kao delu sistema najodgovornijem za prilagođavanja poljoprivrednoj politici EU, kaže Milić. Kao ilustracija ovakvoj tvrdnji služe podaci koji ukazuju na to da je u državama članicama EU, u proseku, gotovo jednak odnos između broja zaposlenih u centralnoj administrativnoj strukturi ministarstava i broja radnika u agencijama za agrarna plaćanja. U Upravi za agrarna plaćanja Srbije je 67 stalno zaposlenih, to jest osam odsto od ukupnog broja zaposlenih u ministarstvu poljoprivrede. Poređenja radi, u hrvatskoj agenciji za poljoprivredna plaćanja zaposleno je 552 radnika. Ukoliko se ove činjenice uporede sa brojem poljoprivrednih gazdinstava, dolazimo do podatka da u Hrvatskoj na jednog zaposlenog dolazi 422, a u Srbiji čak 9.426 poljoprivrednih domaćinstava. Prema rečima Milića, troškovi za ovakvu administraciju nikako se ne mogu smatrati gubicima. Danas, kada Hrvatska ima priliku da koristi gotovo 745 miliona evra godišnje za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja iz EU fondova, ovi troškovi su svedeni na manje od 1,5 odsto od ukupno raspoloživih sredstava.

EU fondovi jesu značajni, ali može se reći da će očekivanja od Ministarstva poljoprivrede biti prevelika ukoliko se proces ne bude odvijao paralelno – uz angažman cele vlade na jačanju budžetskih izdvajanja i kapaciteta državne administracije. Iskustava drugih zemalja pokazuju da korist od pristupnih fondova za države koje su nepripremljene može potpuno izostati ili se čak preobraziti u štetu. Izgradnja administrativnih kapaciteta i novih institucija, uz nova zapošljavanja u ovoj oblasti, izazov su sa kojim će se nova Vlada Srbije morati suočiti, zaključuje Milić.