Jedna od osnovnih specifičnosti japanskog tržišta je da je to veoma zahtevno i probirljivo tržište sa jakom kontrolom uvoznih proizvoda i, po potrebi, primenom necarinskih barijera. Šta možemo da izvezemo na takvo tržište, a kakve investicije da privučemo?
Japan potroši godišnje 74 milijarde dolara na uvoz poljoprivrednih proizvoda i četvrta je zemlja po veličini uvoza poljoprivrednih proizvoda, tako da je u toj oblasti najveći potencijal za unapređenje trgovinske razmene, a srpski aduti su aditivi za prehrambenu industriju i smrznuto voće i povrće i med. A kakva je sada ekonomska saradnja sa Japanom?
“Možemo da pokušamo da proširimo taj naš dijapazon prehrambenih proizvoda, jer je to ono što imamo kvalitetno. Jedna njihova kompanija je i suvlasnica firme koja se bavi zamrznutom hranom, Masterfrigo, dakle postoji zainteresovanost za ulaganje u taj deo. Ja bih se fokusirao na prehrambenu industriju i IT i aplikacije za industriju, to su neke dve stvari koje zaista možemo da ponudimo. I mislim da vide ovaj naš kraj i Srbiju kao buduću članicu Evropske Unije i to im je jako važno zbog stabilnosti koju ta činjenica pruža njihovim kompanijama. Mi pokušavamo da privučemo japanske kompanije koje su iz oblasti ulaganja u startapove i da se one nađu sa našim kompanijama i naprave neke poslovne susrete”, kaže Nenad Đurđević, iz službe Odnosa sa inostranstvom Privredne komore Srbije.
Po podacima PKS, ukupna robna razmena Srbije i Japana za 11 meseci 2017. iznosila je 152,6 miliona dolara. Srbija je u Japan izvezla robu za 45,1 miliona dolara, a uvezla duplo više, za 107,5 milona dolara. Srbija u Japan izvozi prerađeni duvan, prerađevine od voća, skrob, nameštaj..
