Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković rekla je da se priprema uredba koja će regulisati mogućnost da se na pumpi preuzme odjednom celokupna količina dizela po subvencionisanim cenama, umesto da kupovina kao do sada bude ograničena na 100 litara dnevno
Ona je, gostujući rekla da je Ministarstvo postavilo sedam ciljeva do 2027. godine, a to su održiva, konkurentna, produktiva poljoprivreda, fokus na stočarstvu, završetak digitalizacije i podrška poljoprivrednicima koja će rasti iz godine u godinu i pratiti rast troškova proizvodnje.
”Ušli smo u analizu njihovih troškova proizvodnje, izračunali smo koliko pokriva trenutna subvencija za svaku poljoprivrednu kulturu i u stočarstvu. Troškovi proizvodnje pšenice su 2012. bili pokriveni 16%, 2024. godine subvencija pokriva 46%, za kukuruz je pokrivenost 40%, za suncokret 50%, a u mlečnom govedarstvu u ovom trenutku 74%. Držaćemo se na tom nivou“, rekla je Tanasković.
Dodala je da kada postoji sigurnost isplate subvencija, “sledeći korak u razvoju je podizanje proizvodnje u stočarstvu i zato su kupljeni najkvaliteniji bikovi i poklanjaće se seme, a zbog povećanja prinosa u biljnoj proizvodnji istaknuta je važnost sertifikovanog semena”.
Ona je istakla da su za ovu godinu povećane subvencije na svu stoku za koju nije u 2023, za ovce, koze, piliće. Budžet za poljoprivredu je, kako je rekla, ove godine 119 milijardi dinara, subvencije po hektaru su 40.000 dinara, od čega je 18.000 dinara direktnih davanja, 17.000 za deklarisnao seme i 5.000 povraćaja akcize na dizel.
Prve efekte subvencija u stočnom fondu očekuje se, prema njenim rečima, krajem ove godine, a projektovan je rast između pet i sedam odsto.
Navela je da se radi rekonstrukcija i izgradnja 128.000 hektara mreže za navodnjavanje od toga 103.000 hektara u Sremu, Banatu i Bačkoj Topoli, a u Požarevcu i Šabcu 19.500, u Negotinu 1.900 i biće završena početkom 2026.
Prošle godine je opredeljeno 300 milina dinara za 13 jedinica lokalne samouprave za izgradnju vodovoda, ove godine 400 miliona. Tu smo i da gradimo atarske puteve u poljoprivrednim podjučima – rekla je Tansković.
Upozorila je poljoprivrednike da afrička svinjska kuga nije iskorenjena i da treba da se pridržavaju svih preventivnih mera bezbednosti.
Navela je da je prošle godine za obeštećenje na ime ubijenih svinja, u cilju sprečavanja širenja bolesti, isplaćeno 3,3 milijarde dinara.