Mnogi poljoprivrednici, koji obrađuju male površine i nisu bili u mogućnosti da ostvare zaradu od koje bi mogli da plate obavezni porez za penziono i zdravstveno osiguranje, suočavaju sa milionskim dugovima i pretnjom plenidbe zemlje i kuća, pa se o tome problemu trenutno razgovara na više adresa.
Poljoprivrednici u Subotici, bez obzira na to da li obrađuju pola ili stotinu hektara, plaćaju isti iznos poreza za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje u ukupnom iznosu od 96.000 dinara godišnje.
Jedna o “malih” poljoprivrednika, Ružica Matković iz Male Bosne, kaže da je njen brat Lazo Matković dobio od Poreske uprave opomenu da je za neplaćene poreze i doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja dužan, zajedno sa kamatama, skoro milion dinara.
Ona tvrdi da dug potiče još od 1997. godine, kada je njen brat bio maloletan i kada nije imao u svom vlasništvu ni malo zemlje, ali da je bio dužan da plaća ovo osiguranje pošto je bio član poljoprivrednog domaćinstva.
Iako su, po rečima Matkovićeve, godinama pokušavali da ga “odjave” sa ovog osiguranja u tome nisu uspeli, u međuvremenu je njen brat nasledio dva hektara zemlje, a sredinom juna stigla je opomena po kojoj su dužni da plate navedeni iznos,. Zbog toga im sada preti plenidba imovine i zemlje, pošto od obrade dva hektara zemlje, kako kaže, ne bi mogli da plaćate ni iznos poreza, a kamoli kamate.
“Možemo ostati bez zemlje, bez kuće, da budemo beskućnici, da budemo korisnik Narodne kuhinje, ko bude izdržao do tada. Nečije srce možda to neće moći da izdrži. Osećam se grozno, razočarano, bespomoćno, beznadežno”, rekla je Matković.
Jedna od adresa na koju se obratila Matkovićeva, ali i drugi stanovnici sela Mala Bosna u kojem živi je kancelarija Zaštitnika građana Zlatka Marosiuka, koji kaže da je ceo problem nastao još 1986. godine, od kada datira obavezno poljoprivredno osiguranje, odnosno od 1997. godine, od kada je svaki građanin obavezno osiguran po nekom od tri osnova – rada, samostalne delatnosti i poljoprivrede.
On napominje da je po tim zakonskim rešenjima osnov za ulazak u obavezno poljoprivedno osiguranje posedovanje površine od 0,5 hektara, s tim da, bez obzira da li neko u svom vlasništvu ima 0,5 ili 100 hektara, njegova godišnja obaveza po ovom porezu iznosi skoro 100.000 dinara.
“Moj savet je da se poljoprivrednici organizuju, da traže preko svojih udruženja i preko grada i svih organizacije gde mogu da se ovaj u osnovu nepravični sistem izmeni jer je ista obaveza i za onog ko ima 0,5 hektara i za onog ko ima dva, tri, pet maksimuma. Ista je obaveza od 100.000 dinara”, rekao je Marosiuk Tanjugu.
On je dodao da su u problemu i ljudi koji su ostali bez posla, a zbog toga što imaju zemljište u svom vlasništvu sada se tretiraju kao poljoprivredni proizvođači, što znači da su i oni u obavezi da po ovom osnovu plate skoro šestocifren iznos za godinu dana.
Marosiuk je ovim povodom razgovarao i sa gradonačelnikom Jeneom Maglaijem i dogovoreno je da će biti organizovana manja ekipa pravnika koji će obilaziti prigradske mesne zajednice i gledati kako da pomognu sugrađanima, a pre toga će obaviti obuku u Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje, odnosno Poreskoj upravi.
Ovim problemom se već neko vreme bavi i poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara u Skupštini Srbije, čiji poslanik Arpad Fremond, i pored više puta postavljenog poslaničkog pitanja, još nije dobio od nadležnih odgovor na pitanje koliko poljoprivrednika ima ovaj problem.
Fremond je u izjavi Tanjugu najavio da bi uskoro moglo doći do promena u zakonskim rešenjima, jer je nacrtom izmena i dopuna zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeno da ove doprinose mora da plaća samo nosilac gazdinstva, a ne kao u navedenom slučaju Laze Matkovića i članovi domaćinstva.
Fremond takođe raspolaže informacijama da nadležno ministarstvo planira da u septembru formira radnu grupu koja će raditi na nacrtu novog Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
“Kao poslanička grupa pokušavamo da promenimo ovu situaciju. Imamo predlog da malim gazdinstvima ne bude obaveza plaćanja penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno da iznos bude znatno manji. Ne želimo da povećamo iznos većim poljoprivrednim proizvođačima, nego da oni koji gazduju na manjim površinama plaćaju znatno manje” , rekao je Fremond.
Tanjug
