Poljoprivrednici su u poslednjem trenutku odložili prijavu uličnog protesta, zbog toga što je država ignorisala njihov zahtev da objavi cenu pšenice pre žetve, jer ih je Ministarstvo poljoprivrede obavestilo da će se o tome razgovarati u sredu, 17. juna, rekao je juče Predsednik Skupštine Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Ivan Vučković

”Mesec dana smo zvali Republičku direkciju za robne rezerve i tražili da se pre žetve objavi cena pšenice od 22 dinara po kilogramu kako bi ‘povukla’ cenu otkupljivača i niko nije hteo ništa da odgovori“, rekao je Vučković agenciji Beta. Dodao je da je juče, pre nego što su hteli da prijave policiji protest, stigao poziv iz Ministarstva poljoprivrede da će biti pozvani 17. juna da razgovaraju o tom problemu.

Ove godine rod pšenice je, prema njegovim rečima, podbacio zbog vremenskih neprilika pa ako otkupljivači ne ponude bar 20 dinara za kilogramu poljoprivrednici će biti u velikom gubitku. ”Troškovi proizvodnje pšenice na jednom hektaru su oko 85.000 dinara i ako prosečan rod bude ne manji od 4,5 tone po hektaru, a cena bar 20 dinara po kilogramu, zaradićemo po 5.000 po hektaru“, rekao je Vučković. Istakao je da je problem što poljoprivrednici nemaju skladišni prostor da čuvaju pšenicu dok joj cena ne poraste, a kako je ocenio ”sigurno će porasti jer je rod smanjen“, nego moraju da je odmah prodaju po cenama od 16 do 17 dinara po kilogramu koliko sada otkupljivači planiraju da ponude. Ti trgovci, kako je rekao, kasnije kada država posle žetve ustanovi bilans i objavi cene sigurno veće od 16 do 17 dinara jer će i ponuda biti manja, prodaće državi jeftino kupljeno žito po tim višim cenama i zaradiće na ”leđima“ proizvođača.

”Ne tražimo nerealno, svesni smo da na proizvodnji pšenice nema zarade, ali moramo da je sejemo kako bi sprečili širenje zaraznih bolesti i korova (plodored), karakterističnih za jednu ratarsku kulturu kada se dve sezone uzgaja na istom zemljištu“, rekao je Vučković.

Prema rečima poljoprivrednog proizvođača Draška Živkovića iz Malog Crnića poljoprivrednici godinama od države traže da utvrdi zaštitnu proizvođačku cenu pšenice, ali država to odbija. ”Primorani smo da sejemo pšenicu samo zbog plodoreda, a da bi se poštovao trebalo bi da se na jednoj njivi isti usev seje tek svake pete godine, a mi i sa pšenicom ne možemo to da postignemo nego istu kulturu vraćamo na isto mesto svake treće godine“, rekao je Živković.

Beta