Prinosi suncokreta i kukuruza u pojedinim delovima Srbije ove godine su zbog suše prepolovljeni, dok su otkupne cene, prema oceni poljoprivrednika, nedovoljne da pokriju troškove proizvodnje. Sagovornici agencije Beta upozoravaju da će, ukoliko drugi deo subvencija ne bude isplaćen pre jesenje setve, protesti biti gotovo neizbežni

Poljoprivrednik Dragan Kleut iz Stajićeva kod Zrenjanina kaže da je prosečan prinos suncokreta u tom kraju manji za oko 40 odsto, dok je akontna otkupna cena povećana sa 40 na 50 dinara po kilogramu.

“Situacija u poljoprivredi je očajna. Za suncokret nude akontnu cenu od 50 dinara po kilogramu, za pšenicu nešto više od 20, a za kukuruz oko 19 dinara”, rekao je Kleut za Betu.

Prema njegovim rečima, dobar prinos suncokreta je oko četiri tone po hektaru, dok se ove godine na području Zrenjanina kreće od svega 500 kilograma do oko 1,4 tone po hektaru. Istovremeno, navodi da je i rod kukuruza približno prepolovljen.

Kleut ističe da problem nije samo ovogodišnja suša, već višegodišnji niz slabijih sezona i rast troškova proizvodnje. On tvrdi i da na tržištu nema dovoljno konkurencije među otkupljivačima, jer se, kako kaže, proizvođačima nude gotovo identične cene.

Jesenja setva bez dovoljno novca

Prema njegovim rečima, deo poljoprivrednika već razmatra prodaju zemlje jer više ne može da izdrži gubitke.

– Oni koji nemaju drugog rešenja osim da ostanu u poljoprivredi očekuju da bar dobiju drugi deo subvencije. I to je malo u odnosu na troškove predstojeće jesenje setve, ali ako Ministarstvo to ne učini, izaći ćemo na proteste – rekao je Kleut.

On je kritikovao i politiku raspolaganja državnim poljoprivrednim zemljištem, navodeći da su mali proizvođači u nepovoljnijem položaju u odnosu na velike investitore. Kleut je izneo i tvrdnju da poljoprivrednici koji nisu bliski vlasti teže prolaze na pojedinim konkursima za subvencionisanu nabavku mehanizacije.

U okolini Subotice kukuruz oko četiri tone po hektaru

Poljoprivrednik Miroslav Matković iz okoline Subotice kaže da je prinos kukuruza u tom delu Vojvodine ove godine oko četiri tone po hektaru, dok se dobrim prinosom smatra deset do 12 tona, pa i više.

Kako navodi, interesovanje kupaca je slabo čak i po ceni od oko 19 dinara po kilogramu.

– Ne smem ni da izračunam koliki ću minus imati u proizvodnji ratarskih kultura – rekao je Matković.

On je osporio i tvrdnje da bi sirak u sušnim godinama mogao da bude pouzdana alternativa kukuruzu sa znatno višim prinosima.

Prema njegovim rečima, na oglednim parcelama pod sirkom ove godine prinos je oko dve tone po hektaru, a i toj kulturi je za klijanje neophodna vlaga.

– Ako i sirku treba kiša, a ne može u potpunosti da zameni kukuruz, onda se postavlja pitanje zašto bismo ga sejali ako u uslovima sa dovoljno vlage možemo da sejemo i kukuruz – rekao je Matković.

Ni tri tone suncokreta ne garantuju zaradu

Poljoprivrednik Jovica Jakšić, koji je među proizvođačima sa boljim ovogodišnjim rezultatom i prinosom suncokreta od oko tri tone po hektaru, kaže da ni taj rod neće biti dovoljan da pokrije troškove proizvodnje.

Prema njegovim navodima, aktuelna cena suncokreta na berzi kreće se oko 56 dinara po kilogramu, dok su cene na pojedinim tržištima u okruženju znatno više.

Jakšić navodi i da je počela žetva kukuruza, a da se prvi prinosi kreću između dve i tri tone po hektaru.

– Još veći problem od malih prinosa jesu niske otkupne cene svih ratarskih kultura – ocenio je Jakšić.

”Stig“: Na 60 hektara suncokreta minus tri miliona dinara

Predsednik udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić, koji ima oko 60 hektara pod suncokretom i prinos do 2,8 tona po hektaru, procenjuje da će, prema trenutnim akontnim cenama, njegov gubitak iznositi oko tri miliona dinara.

U tom delu Srbije masovnija žetva kukuruza još nije počela, ali se, prema prvim rezultatima, prinosi kreću između četiri i pet tona po hektaru.

Savić ocenjuje da je to približno upola manje od prinosa koji bi, uz sadašnje troškove i cene, mogao da obezbedi ekonomsku održivost proizvodnje.

Poljoprivrednici upozoravaju da će naredne nedelje biti ključne, jer istovremeno završavaju žetvu jarih kultura i pripremaju novu proizvodnu godinu. Bez dodatnog priliva novca pred jesenju setvu, tvrde, veliki broj gazdinstava teško će moći da finansira seme, gorivo, đubrivo i ostale inpute.