Nije bilo potrebno da prođu ni puna dva meseca od kako je počeo da se primenjuje novi Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju da bi se shvatilo da je neodrživ, bar kada su u pitanju odredbe prema poljoprivrednim proizvođačima.

Da ne bude zabune, ni prethodni Zakon o PIO nije naišao na široku primenu u praksi upravo od zemljoradnika.

Podaci PIO Fonda koje je na ovoj adresi dobio agronews pokazuju da se broj poljoprivrednika koji uplaćuju doprinose iz godine u godinu osipa, pa je 2008. godine njihov broj iznosio 233.385 da bi prošle godine ta cifra opala na 148.981 poljoprivrednika.

Istina, izmene Zakona o PIO unele su jednu novinu, da osiguranje za penzijsko više neće morati da plaćaju sva četiri člana poljoprivrednog domaćinstva, već samo jedan, a ostali mogu ukoliko to žele.

Međutim, ključni nedostatak, a to je što svi poljoprivrednici uplaćuju istu sumu u PIO Fond nezavisno od veličine gazdinstva, samo je prepisan i u izmene zakona koji je u primeni od 1. januara ove godine.

Najveću manjkavost važećeg zakona, možda najbolje opisuje Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije koji navodi primer da će po trenutnom rešenju pčelar koji ima samo jednu jedinu košnicu morati godišnje da plaća za PIO i zdravstveno osiguranje oko 96.000 dinara, kao i pčelar koji ima hiljadu košnica.

”Za pčelare je apsolutno neprihvatljivo plaćanje PIO osiguranja na malim poljoprivrednim gazdinstvima, a da ne govorimo o onima koji imaju svega par košnica. U svim zemljama Evrope postoji neka granica iznad koje gazdinstvo može plaćati PIO osiguranje, jer ima i prihode koji to pokrivaju”, ističe on za agronews.

Živadinović upozorava da su ovakve odredbe zakona opasne jer se svakom početniku izbija iz glave bilo kakva ideja da krene sa pčelarskom ili nekom drugom proizvodnjom, jer niko ne može biti odmah veliki, već je najpre mali proizvođač, a vremenom će porasti.

Isti problem imaju i ratari jer oko 96 hiljada dinara godišnje za PIO i zdravstveno osiguranje izdvaja i onaj koji ima 0,5 hektara, ali i proizvođač pšenice, ovsa ili neke druge kulture koji na primer obrađuje hiljadu hektara.

Da ne govorimo o tome što isti iznos mora da plati voćar ili povrtar koji obrađuje tri hektara, kao i ratar koji na istoj površini gaji pšenicu, a i laiku je jasno da je zarada od voća ili povrća na tri hektara mnogo veća nego od pšenice.

Ove nelogičnosti uvideli su i predstavnici Vlade Srbije koji su već, kako saznaje agronews, oformili radnu grupu koja sprema izmene zakona.

Dilema Radne grupe

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Atila Juhas kaže za agronews da je ovaj resor oformio Radnu grupu koju pored njega čine po jedan predstavnik Ministarstva finansija, Ministarstva rada, kao i PIO Fonda, a koja traži rešenje za pomenuti problem. U međuvremenu, pošto je ovaj zakon iz delokruga Ministarstva rada, i taj resor je formirao još jednu radnu grupu, pe će im biti upućen predlog izmena zakona koji uradi Juhasov tim.

”Očekujem da ćemo do kraja februara naći rešenje, a ključno pitanje je da nađemo kriterijum po kome će plaćanje doprinosa za poljoprivrednike biti pravedno i srazmerno veličini domaćinstva”, kategoričan je Juhas. On kaže da postoje dve opcije – ili da naplata doprinosa bude srazmerna površini koju gazdinstvo obrađuje ili godišnjem prihodu. Prema njemu, najbolja bi bila ova druga opcija, zato radna grupa čeka na odgovor nadležnih da li za svako domaćinstvo u Srbiji postoji podatak o katastarskim prihodima.

Ukoliko postoje pravi i verodostojni podaci o katastarskim prihodima, Juhas objašnjava da bi onda predlog izmena bio takav da se svakom gazdinstvu naplaćuje poseban iznos za PIO u skladu sa godišnjim prihodima koje ostvaruje.

”Ako ne budemo imali taj podatak , moraćemo kao merilo za plaćanje da uzimamo visinu hektara koje gazdinstvo poseduje i da po tom osnovu napravimo gradaciju. Nema osnova da ostane ovaj kriterijum da svi koji imaju iznad 0,5 hektara plaćaju isti iznos za PIO i zdravstveno osiguranje jer to nije ni realno, ni pravedno”, zaključuje on.

U prilog tome, Juhas kaže da onaj ko, primera radi, poseduje 0,5 hektara bilo koje ratarske kulture, nema ni godišnji bruto prihod od oko 90.000 dinara.

Dodaje i da se razmišlja o tome da će svi poljoprivrednici morati da plate isti iznos za zdravstveno osiguranje, a da gradacija postoji samo za PIO.

Počela plenidba imovine

Juhas ističe da u pogledu osiguranja poljoprivrednika postoji dosta problema jer mnogi godinama nisu plaćali osiguranje, a ovaj dug, kako kaže, ne zastareva, pa su mnogima lokalne Poreske uprave već počele da plene imovinu.

”Ima onih koji duguju po million, dva ili pet miliona dinara i plenidba imovine je već uveliko počela, moramo što pre da nađemo neko održivo rešenje tako što će svako imati obavezu da plati osiguranje prema svojim realnim mogućnostima”, ističe on.

U PIO Fondu čak očekuju da bi aktuelni zakon mogao i da dovede do smanjenja uplata poljoprivrednika, imajući u vidu da je uvedena novina da se obavezno osigurava samo jedan član domaćinstva, a ostali članovi mogu da se osiguranju, ali ne moraju.

Na ovoj adresi međutim ocenjuju i da samo plaćanje doprinosa nema veze sa izmenama zakona, već je povezano sa trenutnom ekonomskom situacijom poljoprivrednika i poreskom politikom.

Podaci PIO Fonda pokazuju da je u 2014.godini u Srbiji bilo oko 210.000 poljoprivrednih penzionera, od čega je oko dve trećine njih primilo penziju u visini do deset i po hiljada dinara.

Imajući u vidu da je prošle godne blizu 150 hiljada poljoprivrednika uplatilo doprinose za penzijsko, to znači da je u Srbiji više poljoprivrednih penzionera od onih koji uplaćuju doprinose, tačnije da je broj osiguranika na jednog korisnika penzije prošle godine bio 0,7 odsto. Samo pre četiri godine taj odnos je bio jedan prema jedan.

Ljubica Bojović

agronews