Republički geodetski zavod objavio je prvi izveštaj o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, čime je javnosti prvi put dostupan zvaničan statistički indikator o vrednosti zemljišta izrađen po metodologiji Evropske unije

Prema podacima RGZ-a, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 9.583 evra po hektaru, dok je prosečna cena prometovanih trajnih pašnjaka bila 9.235 evra po hektaru.

Izveštaj obuhvata prosečne cene obradivog zemljišta i trajnih pašnjaka za period od 2023. do 2025. godine i, kako navode iz RGZ-a, predstavlja važan korak ka većoj transparentnosti tržišta poljoprivrednog zemljišta.

Najskuplje obradivo zemljište u Beogradu

Najviša prosečna cena obradivog zemljišta zabeležena je u regionu Beograda, gde je iznosila 14.274 evra po hektaru. Na drugom mestu je Vojvodina, sa prosečnom cenom od 12.023 evra po hektaru, zatim Šumadija i zapadna Srbija sa 7.172 evra, dok je u južnoj i istočnoj Srbiji prosečna cena bila 4.419 evra po hektaru.

Iz RGZ-a posebno izdvajaju Vojvodinu kao najstabilnije i najkonzistentnije tržište poljoprivrednog zemljišta u zemlji. Kako se navodi, kontinuirani rast vrednosti i jasna povezanost cene zemljišta sa njegovom poljoprivrednom produktivnošću potvrđuju značaj Vojvodine za razvoj agrarnog sektora.

Pašnjaci najviše poskupeli na jugu i istoku Srbije

Za razliku od obradivog zemljišta, tržište trajnih pašnjaka pokazuje znatno dinamičnija kretanja. Najveći rast cena zabeležen je u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su cene u odnosu na 2024. godinu porasle za 48,8%. To, prema oceni RGZ-a, ukazuje na veće interesovanje i promene u strukturi potražnje na ovom delu tržišta.

Podaci pokazuju da je obradivo zemljište i dalje najstabilniji segment tržišta nepokretnosti u Srbiji. Tokom 2025. godine regionalne promene cena bile su minimalne i kretale su se od pada od 1,3% do rasta od 1,2%, što potvrđuje dugoročnu otpornost ovog vida ulaganja.

Srbija i dalje ispod proseka EU

Iako je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje oko 37% niža od proseka Evropske unije, RGZ navodi da se domaće tržište postepeno približava nivou zemalja centralne i istočne Evrope.

Takva razlika, kako se ocenjuje, ukazuje ne samo na konkurentnost srpskog poljoprivrednog zemljišta, već i na potencijal za njegov dalji rast.

„Poljoprivrednici, investitori, donosioci odluka i stručna javnost po prvi put dobijaju jasan i međunarodno uporediv uvid u kretanje vrednosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji“, navodi se u saopštenju RGZ-a.

Izveštaj je dostupan na sajtu Republičkog geodetskog zavoda.