Poljska vlada planira da produži zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta iz svoje takozvane Državne riznice što će, kako piše gieldarolna.pl, imati značajan uticaj na cene ovoga resursa u toj zemlji
Nakon što je 2004. godine ušla u Evropsku uniju, ova država uvela je 12-godišnji moratorijum na prodaju te vrste zemljišta strancima. Pre nego što je istekao, usvojen je novi zakon koji ga je produžio na još pet godina, a kako bi zaštitili i taj resurs i porodična gazdinstva od sumnjive kupovine stranih investitora.
Ovih pet godina je prošlo, a Vlada i dalje planira da zadrži takav oblik upravljanja.
Osnovna metoda upravljanja zemljištem u državnom vlasništvu je zakup što je vrlo popularno među poljskim farmerima budući da ne moraju da ulažu značajna finansijska sredstva.
Kada je reč o privatnom, ono se može kupiti, ali pod određenim uslovima. Osoba koja nije poljoprivrednik, a želi da kupi takvu parcelu veću od jedan hektar, mora da se obaveže da će na njoj da obavlja poljoprivrednu delatnost najmanje pet godina. Osim toga, mora da dobije pristanak generalnog direktora Nacionalnog centra za podršku u poljoprivredi (KOWR).
Takvu nekretninu može da proda drugom poljoprivredniku koji nije sa njim u srodstvu. Ali, isti tokom prvih pet godina stečenu nekretninu ne sme da proda ili dati drugim subjektima.
Pitanje vlasništva nad ovim resursom u Poljskoj je osetljiva tema, a rezultat je istorijskih i kulturnih zbivanja. Država je tamo posedovala mnogo zemlje, ali reforme u XIX i XX veku ukinule su velika državna imanja, piše agroberichtenbuitenland.nl. Trenutno je čak 90 odsto takve površine u rukama privatnika, obrađuje ga oko milion i po poljoprivrednika, a prosečna veličina farme je 10 hektara.
Prema poslednjim podacima Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat) za 2019. godinu, prosečna cena jednog hektara u toj EU članici je gotovo 11.000 evra (10.991€). Najvišu cenu od 14.500 evra postiže u zapadnoj regiji Velikopoljska, a najnižu od gotovo 6.500 u Podkarpatskoj regiji.
Poljski farmeri boje se da kada je u pitanju kupovina preostalog državnog zemljišta na otvorenom takmičenju, neće moći da konkurišu strancima i velikim investitorima, jer nemaju dovoljno kapitala.
