Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević istakla je da se u pregovorima sa EU o poljoprivredi posebna pažnja posvećuje zaštiti srpskih interesa, kao i seljaka.
U pregovorima se tri poglavlja bave ovom oblašću. Najdirektnije se te oblasti tiče Poglavlje 11 posvećeno poljoprivrednom i ruralnom razvoju, Poglavlje 12 koje se tiče bezbednosti hrane, teško i komplikovo. Tu je i poglavlje 13 o ribarstvu, za koje konstatujemo da poseduje veliki potencijal“, objasnila je Miščević. Za poglavlje 11 Srbija treba da napravi Akcioni plan. Na osnovu iskustava drugih država, radi se na akcionom planu, koji će biti završen idućeg meseca u prvoj verziji, razgovaraće se sa Evropskom komisijom.
Kako je dodala, usaglašavenje Akcionog plana očekuje se da će da traje koliko i za akcione planove u vezi Poglavlja 23 i 24, a to su iskustva drugih država, jer se radi o ozbiljnim stavrima. Što se Poglavlja 12 tiče cilj je da se priprema strategija usaglašavanja, za koju Srbija zna da je uslov za otvaranje. Inače, prema njenim rečima, sa poglavljima 11 i 12 ne žurimo, jer je najveći izazov dobro se pripremiti za apsorpciju većih sredstava koje možemo dobiti ulaskom u EU.
Miščević je rekla da je veoma bitno posvetiti se sada pitanju kako će izgledati srpska poljoprivreda posle ulaska u EU.
Miščević je na „Nin fokus“ konferenciji „Budućnost srpske poljoprvrede“, kazala daiskustvo država članice EU pokazuje da se prednosti ne osete odmah po ulasku u Uniju, već s vremenom kada se zemlje prilagode da koriste sredstva EU.
Miščević je istakla da EU ne određuje budućnost srpske poljoprivrede, da Brisel ne defniše pravce naših pregovora, već je partner u procesu pregovora, u kojem se razgovara šta su najbolje mogućnosti.
Strategijom, prema njenim rečima, jedefinisana budućnost srpske poljoprivrede, a ona se trenutno doteruje kroz akcioni plan koji se uskladuje sa elementima standarda EU.
“Pred nama su pregovori o uključivanju srpske poljoprivrede u veliki korpus zajedničke poljoprivrdne politike EU”, naglasila je Miščević, podsetivši da je poljoprivredna politika EU jedna od najstarijih politika Unije.
U pregovaračkom procesu, kako je dodala, tim se oslanja na Ministarstvo poljoprivrede i Privrednu komoru Srbije.
“Jedna od mera uspeha šta ćemo uraditi u poljoprivrednoj politici predstavljaju iskustva drugih država u pregovorima. Nećete naći nijednu zemlju koja je pregovarala, a da je zadovoljna šta je uradila u toj oblasti. Zato je inkluzivnost, odnsono šira razmena, jedno od najvažnijih stvari u pregovorima”“, naglasila je ona.
Miščević je kao primer navela Poljsku gde su poljoprivredni proizvođači bili najveći znak pitanja na referendumu o ulasku u EU, ali su sada najveći zagovornici procesa integracije.
Šef odseka za ekonomiju Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat ocenio je da, kada je reč o segmentu poljoprivrede i pristupanju EU, sve ide u dobrom smeru.
“Imali smo skrining izveštaje za poglavlja o poljoprivredi koji su usvojeni, zahteve za IPARD programe koji se podnose nadležnim organima držve kandidata. Taj cilj je postignut, dalje akcioni plan je usaglašen sa evropskom regulativom”, naveo je on.
Kada je reč o bezbednosti hrane, kako je rekao, radi se na finalizaciji izveštaja o skrinigu i čim bude spreman, biće poslat zemljama članicama.
“Srbija uspešno primenjuje sve do sada, a imali smo liberalizaciju od 2009. godine kada je eliminisala uvozne tarife na pojedine poljoprivredne proizvode. Do pridruživanja će ostati tarife za najosetljivije proizvode, one su na snazi, ali proces je išao dobro i nije bilo pogoršavanja trgovinskih bilansa””, rekao je on.
Srbija je, prema njegovim rečima, bila jedan od retkih kandidata koji ije imao višak sa EU nakon liberalizacije, a suficit je sada na višem nivou nego 2009..
“Takva je situacija po pitanju konkurentnosti””, rekao je on.
Janmat je naveo da će Srbiji biti dostupno još novca iz IPARD programa, ali i ukazao da iskustvo zemalja kandidata pokazuje da može da se javi problem u apsorbciji tih sredstava.
“Apsorpcija može biti problem, to je izazov za kandidate””, rekao je on.
Janmat je poručio da je važno za Srbiju da ima predvidivu poljoprivrednu politiku, da poljoprivrednici oni znaju kakava će biti i da baziraju investicione odluke na tome.
Tokom prethodnih 10 godina je bilo promena u pristupu poljoprivrednoj politici kao i načina na koji su distribuirane, i to je dobar početak. Nastavićemo da podržavamo poljoprivredu i bezbednost hrane I sa IPARD programima koji će biti primenjivi. Sarađujemo sa vladom, poljoprivrednicima i industrijom”, rekao je on.
Pripremamo se da bi nam ratari bili konkurentniji u EU
Tranzicioni period u poljoprivredi dugo traje, ali je Srbija na pravom putu i u narednim godinama možemo dobro da se pripremimo kako bi naši poljoprivrednici bili konkurentni sa poljoprivrednicima u Evropi, rečeno je na konferenciji “Budućnost srpske poljoprivrede”.
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković rekla je da će resorno ministarstvo u tom smilu biti snazna podrška poljoprivrednicima i da veruje u uspeh svih onih koji su deo te oblasti.
“Tranzicioni period u poljoprivredi dosta dugo traje i položaj nije lak, ali verujem da smo na pravom putu i da svi zajedno u narednim godinama možemo dobro da se pripremimo i da kad steknemo uslov za punopravno članstvo u EU naši poljoprivrednici budu konkuretni s poljoprivrednicima u Evropi”, rekla je Bošković na konferenciji NIN fokusa.
Što se tiče regulative i propisa nema sumnje da je na nama ogroman posao i da se dosta radilo na tome, rekla je ministarka i dodala da, kada je reč o ruralnoj politici, ona je usaglašena i važno je odgovorno pristupiti poslu kako bi se implementirala sva pravila i procedure i standardi EU.
Veruje, kaže, da smo na pravom putu i da je urađen sav deo posla koji je bio moguć.
Podsetila je da je u avgustu 2014. godine usvojena strategija ruralnog razvoja u kojo su definisani ciljevi i prioriteti, a da su pripremljeni i programi za ruralni razvoj.
“Verujem da ćemo kroz njihovu implementaciju pomoći srpskom seljaku, a koliko ćemo u tome uspeti zavisi od naše sposobnosti, od elememenata koji su nezaobilazni i finansijske podrške”, rekla je ona.
Bošković je rekla da budžet za ovu godinu nije manji već da je na nivou prošlogodišnjeg, možda čak malo i veći i da iznosi 28 milijardi dinara, a da su ove godine subvencije smanjene kako bi se podstakle investicije, a da je cilj bio da se sredstva racionalno i pravilno rasprede kako ne bi bilo zloupotreba.
Tanjug
