Uspeh poljske poljoprivrede zasniva se na snažnoj organizaciji farmera, razvijenom zadružnom modelu u ključnim sektorima i dugoročnoj, doslednoj državnoj podršci. Očuvanje mlekarskog sektora, ulaganja u mlade i postepeno prilagođavanje zelenoj agendi Evropske unije omogućili su Poljskoj da zadrži konkurentnost i stabilnu poljoprivrednu proizvodnju
Visok stepen organizovanosti i solidarnosti poljoprivrednika jedan je od temelja tog uspeha. Zajedničkim delovanjem farmeri su uspeli da ograniče uvoz ukrajinskog žita, obezbede dodatne subvencije tokom kovid krize i odlože primenu pojedinih regulatornih zahteva koji nisu bili u skladu sa interesima sektora.
Najjasniji primer takve sloge vidi se u očuvanju i stabilnosti mlekarskog sektora. Vlasnici dve od tri najveće poljske kompanije za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda organizovani su u udruženja nalik zadrugama, što im omogućava veću kontrolu proizvodnje, otkupa i plasmana. Zahvaljujući tome, problem viškova sirovog mleka gotovo da ne postoji, navodi RTS.
Država je ovu poziciju dodatno ojačala uvođenjem programa besplatnih školskih užina, koji istovremeno podstiče potrošnju i podržava domaću proizvodnju. ”Hteli smo da promenimo prehrambene navike dece – da smanjimo unos nezdrave hrane i povećamo potrošnju mlečnih proizvoda, voća i povrća. Počeli smo pre 20 godina. Prosečna potrošnja mlečnih proizvoda povećala se skoro dvaput. Deca koja su bila u projektu na početku, danas su roditelji koji svoju decu uče zdravoj ishrani“, kaže Pjotr Kornačov iz Nacionalni centar za podršku poljoprivredi.
Briga o mladima jasno je vidljiva i u agrarnoj politici, kroz mere koje podstiču generacijsku obnovu sela. Država subvencioniše kompletno opremanje novoosnovanih farmi, dok se istovremeno značajna sredstva ulažu u razvoj ruralne infrastrukture i unapređenje uslova života na selu.
Stanislav Šviteka, docent na Fakultetu za poljoprivredu i biotehnologiju u Poznanju, ukazuje da država ima snažan interes da mlade zadrži u ruralnim sredinama, jer su upravo oni najspremniji da odgovore na nove ”zelene“ zahteve savremene evropske poljoprivrede. ”Stariji poljoprivrednici su uplašeni, a mladima je zelena agenda izazov. Primećujemo da je regenerativna obrada zemljišta veoma prihvaćena kao deo ‘eko-šema’ Zajedničke poljoprivredne politike EU. Poljoprivrednici uviđaju da ozelenjavanje donosi koristi i pomaže u borbi sa klimatskim promenama“, navodi Šviteka.
Teret klimatskih promena u Poljskoj posebno pogađa stočarski sektor, koji se suočava sa najvećim izazovima u okviru zelene agende EU. Ova politika podrazumeva smanjenje proizvodnje i potrošnje mesa, s obzirom na to da su stočarske farme označene kao značajni emiteri ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova. Ipak, poljski poljoprivrednici ne odustaju od sektora koji ima ključno mesto u nacionalnoj poljoprivredi, već ubrzano uvode ekološki prihvatljivije tehnologije kako bi očuvali proizvodnju i konkurentnost.
Kako ističe Zbinjev Forjanček iz Instituta za ekonomski i poljoprivredni razvoj, jedna od prednosti Poljske su niži troškovi rada. ”Deo smo zajedničkog evropskog tržišta, ali se istovremeno takmičimo sa ostalim članicama, posebno sa zemljama Zapadne Evrope. Sektor ćemo unaprediti korišćenjem evropskih sredstava za uvođenje ekoloških tehnologija. Veliki broj farmi već radi na tome, iako je jasno da neke manje farme neće preživeti proces i da će morati da se ugase ili preorijentišu, na primer, na organsku proizvodnju“, smatra Forjanček.
Poljska se danas nalazi među vodećim poljoprivrednim proizvođačima u Evropskoj uniji – treća je po obimu proizvodnje mleka, prva u proizvodnji jabuka i druga po broju poljoprivrednih gazdinstava. Za agrarne subvencije konkuriše oko 1,2 miliona farmi, čija je prosečna veličina oko 11,5 hektara, što potvrđuje dominaciju srednjih i manjih gazdinstava u strukturi poljske poljoprivrede.
Foto: Pixabay
