Polovina solarnih elektrana, koje investitori nameravaju da izgrade u Srbiji i za koje su nadležnoj Elektromreži Srbije podneli zahtev za priključenje, planirano je da se gradi u Vojvodini, a za vetroparkove taj procenat je veći od 60. Međutim osim malog izuzetka ne podrazumevaju istovremeno iskorišćavanje zemljišta za proizvodnju energije i hrane
Korišćenje poljoprivrednog zemljišta za istovremenu proizvodnju i solarnih kilovata i različitih poljoprivrednih kultura (agrovoltaik), u svetu i dalje privlači i pobornike i kritičare. S jedne strane su oni koji veruju da solarni paneli, postavljeni iznad useva mogu ugroziti njihovu proizvodnju i zdravlje ljudi, dok su s druge strane studije koje pokazuju da, ukoliko se poštuju standardi zaštite životne sredine i gaje adekvatne poljoprivredne kulture, one od panela mogu imati samo koristi.
Poljoprivredno zemljište, u Srbiji može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe, ali propisi su jasni. Zabranjeno je korišćenje obradivog poljoprivrednog zemljišta prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe, kaže član Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
“Jasno je zašto investitori neće u Deliblatsku peščaru, niko neće tamo gde vetar nanosi pesak na panele, izbegavaju i prostore gde postoji pepeo ili gde je zagađenije, svi bi čistiju prirodu, jer im to smanjuje troškove za čišćenje i održavanje panela. U njihovom je interesu da nađu što bolju lokaciju, ali u javnom je interesu da se ne dozvoli gradnja na plodnoj zemlji, a toga ima”, ocenio je stručnjak iz industrije obnovljivih izvora energije, piše Forbes Srbija.
On je dodao da je jasno zašto za vetroelektrane dominiraju projekti u Vojvodini. “Atlas vetrova pokazuje da je to najpovoljnija lokacija, a što se tiče zaštite životne sredine vetroparkovi tu nisu u konfliktu sa proizvodnjom hrane. Postoji negativan uticaj na ptice i slepe miševe, ali to je regulisano. Sa solarnim elektranama, situacija je drugačija”, rekao je taj stručnjak.
Naveo je da nalazi i logične, ali i nelogične razloge zbog kojih investitori u obnovljive izvore preferiraju Vojvodinu. “Logični su ravnica, blizina infrastrukture, dostupnija prenosna i distributivna mreža, manji troškovi transporta opreme, mogućnost optimalnog zauzeća parcele, ali nelogična mi je cena zemljišta koja je u Vojvodini nekoliko puta veća nego na nekim drugim lokacijama, a investitori ipak biraju Vojvodinu”, rekao je on.
