Na svetskom ali i srpskom tržištu cene ratarskih kultura obaraju rekorde ali i dalje rastu. Cene ratarskih kultura na domaćem tržištu su na maksimumu, ali stručnjaci ipak ne očekuje da će se ponoviti scenario iz 2012. godine
Najveće iznenađenje je suncokret koji je za terminsku prodaju prestigao 400 evra po toni a upućeni u globalna cenovna kretanja ove uljarice očekuju da će još ići naviše.
Soja beleži najviše cene u proteklih nekoliko godina – na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle nedelje dostigla je 66,5 dinara po kilogramu bez PDV-a i ponovila cenu iz marta 2012. godine koja se pamti kao veoma visoka. ”Soja jeste premašila 65 dinara po kilogramu ali nje nema. Dižu se cene nečega što ne postoji na tržištu, soja je sva prodata. Poljoprivrednici su je prodali još u žetvi, takođe po dobroj ceni ali, naravno, ne tako visokoj”, kaže za Agrosmart Mitar Mitrović iz Šida, vlasnik firme ”Albatros“ čiji kooperanti seju najveće površine soje u Srbiji.
Dodaje da je ovih dana na tržištu najzanimljivije kretanje cene suncokreta koja je oko 400 evra za tonu u terminskoj prodaji, kao i kretanje cene pšenice koja sad može da se terminski ugovori po 170 evra za tonu u luci.
Njegova preporuka ratarima je da seju suncokret i soju više nego lane jer će, procenjuje na osnovu tržišnih kretanja, uljarice na jesen imati dobru cenu.
Dugogodišnji berzanski stručnjak i agrarni analitičar Žarko Galetin ocenjuje da je značajan generator, možda ne i presudan, koji je sve to pomerio naviše – psihologija prouzrokovana korona krizom. ”Ona je dovela do toga da se i dalje ne zna kada će rast cena stati, kako će se države ponašati. Prve reakcije zemalja na krizu izazvanu virusom korona bile su mere ograničenja i zabrane izvoza, odnosno uvozno-izvozne takse. Veliki proizvođači bojali su se da ode previše robe napolje, da se ne ugroze domaća tržišta i zalihe, a uvoznici s druge strane i dalje prave pritisak”, objašnjava Galetin. Podseća na to da je za godinu dana kukuruz porastao 40 odsto, soja možda i više.
Cene ratarskih kultura su na maksimumu, ali ipak ne očekuje da će se ponoviti scenario iz 2012 godine. ”Ipak, ta 2012. godina razlikuje se od ovog pika. Ovo sada već dugo traje, očekivalo se da će u nekom trenutku rast stati, ali evo, imamo drugačiju situaciju. Kriza je proizvela strah od neizvesnosti, šta će biti, koliko će to trajati, kako će uticati na svetsku ekonomiju, sve zemlje uvoznice su postale nerzvoznije na tržištu”, objašnjava Galetin.
Međutim, ukazuje i na još jednu važnu činjenicu – da su kukuruz i soja na petogodišnjem minimumu kada je reč o zalihama u odnosu na potrošnju.
