Gotovo polovina vrsta ptica selica na svetu beleži pad brojnosti, a svakoj devetoj preti izumiranje. Novi izveštaj o stanju ptica pokazuje da migracije postaju sve rizičnije jer nestaju močvare, šume i druga važna staništa duž njihovih ruta. Srbija je deo tih koridora – preko naše zemlje svake godine preleti više od dve milijarde ptica
Novi izveštaj Stanje populacija ptica u svetu, predstavljen na Globalnom samitu o selidbenim putevima ptica u Najrobiju, donosi zabrinjavajuću sliku: populacije 45 odsto vrsta ptica selica su u opadanju, dok se svaka deveta vrsta suočava sa pretnjom od izumiranja.
Posebno su pogođene ptice koje zavise od morskih staništa, šuma i priobalnih močvara, a među najugroženijima su morske ptice i močvarice.
Poljoprivreda, klima i nestanak staništa
Uzroci pada brojnosti uglavnom su povezani sa ljudskim aktivnostima. Među glavnim pritiscima izveštaj navodi intenziviranje poljoprivrede, invazivne vrste, klimatske promene i neodrživ lov.
Problem je dodatno složen jer ptice selice tokom godine zavise od čitavog niza međusobno povezanih staništa – od mesta na kojima se gnezde, preko područja na kojima se odmaraju i hrane tokom seobe, do zimovališta. Gubitak samo jedne važne tačke na toj ruti može ugroziti čitavu populaciju.
Jedan od najupečatljivijih primera je tankokljuna carska šljuka, zvanično proglašena izumrlom 2025. godine. Poslednji put pouzdano je zabeležena u Maroku 1995, dok je u Srbiji registrovana još 1971. godine. To je prvo globalno izumiranje jedne ptičje vrste na kopnenom području Evroazije i Afrike u poslednjih nekoliko vekova.
Preko Srbije preleti više od dve milijarde ptica
Srbija ima značajno mesto na migratornim putevima ptica. Prema rečima Milana Ružića, izvršnog direktora Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, više od dve milijarde ptica selica svake godine preleće preko naše zemlje.
Zbog toga je očuvanje močvara, šuma, pašnjaka, reka i drugih važnih područja značajno ne samo za domaću prirodu već i za opstanak vrsta koje tokom migracije prelaze čitave kontinente.
Ipak, postoje i primeri koji pokazuju da se negativni trendovi mogu zaustaviti. Zajedničke mere više zemalja zaustavile su pad balkanske populacije bele kanje, što povećava mogućnost da se ova vrsta u budućnosti ponovo gnezdi i u Srbiji.
Zaštita mora da prati celu migratornu rutu
Na samitu u Najrobiju predstavnici vlada, naučne zajednice, organizacija za zaštitu prirode i finansijskih institucija potpisali su Najrobijsku deklaraciju o selidbenim putevima ptica, kojom su se obavezali na jaču prekograničnu saradnju.
Suština novog pristupa je da se ptice ne mogu efikasno zaštititi samo na jednoj lokaciji ili unutar jedne države. Ako nestane mesto za odmor, ishranu ili zimovanje na bilo kom delu migratornog puta, posledice se mogu osetiti hiljadama kilometara dalje.
Upravo zato BirdLife upozorava da zaštita pojedinačnih rezervata više nije dovoljna – potrebno je očuvati čitavu mrežu staništa kojom se ptice kreću tokom godine.
Foto: Katarina Paunović
