Uredbom o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, ponovo je krenuo izvoz jabuke iz Srbije. Ta dobra vest obradovala je voćare, ali s obzirom na izmrzavanja tokom marta i aprila, domaće voćarstvo nije u najboljoj poziciji, kažu voćari
Činjenica je da situacija u domaćem voćarstvu nije najsjajnija. Ulaganja po hektaru su jako velika, dosta jabuke odlazi u treću klasu što značajno ugrožava opstanak voćnjaka.
Prema nekim podacima Rusija je trenutno na devetom mestu u svetu po proizvodnji jabuka, uz očekivanje da će u narednim godinama dospeti na neko od prva tri mesta kada je reč o proizvodnji, ali i izvozu. Upravo zbog toga srpski voćari će morati da potraže neka nova tržišta gde će moći da plasiraju svoju robu.
“Jedno od rešenja su sigurno nova tržišta, a druga stvar je borba za stalno poboljšanje kvaliteta jabuke. Jedino ko bude imao ekstra kvalitet jabuke moći će da izađe na tržište, bilo evropsko, rusko ili neko treće” – ističe Vaso Lješković, uzgajivač jabuka iz Vrbasa.
Izmrzavanje ranocvetajućih sorti jabuke
Osim toga svedoci smo i da poslednjih desetak godina imamo veliko izmrzavanje voćnih vrsta što je slučaj i ove agronomske godine. Voćke treba uzgajati u odgovarajućim agro – ekološkim uslovima i na odgovarajućim terenima.
“I ove godine imamo veliko izmrzavanje kod jabuke, pogotovo kod sorti koje ranije cvetaju kao što je ajdared. Reonizacija je neophodna kako bi se dala preporuka u kojim agro – ekološkim uslovima te voćne vrste daju najbolje rezultate. Jer ako smo u dest godina u ravničarskom delu Vojvodine imali oko šest godina kada se desilo izmrzavanje, ne možete ni da zamislite kolike su štete. Zato je šteta što reonizacija nije ranije urađena. Mi smo izradili analizu zemljišta i klimatskih promena, a sada radimo analizu izmrzavanja pojedinih voćnih vrsta i sorti, jer ova godina je pokazala da u ravničarskim delovima ne bi trebalo saditi određene sorte jabuka koje su sklone izmrzavanju kao što je ajdared, jonagold i crveni delišes, nego na većim nadmorskim visinama”, kaže dr Zoran Keserović, profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Prema očekivanjima reonizacija bi trebalo da bude gotova tokom 2020. godine kako bi svi voćari imali tačan pregled koje voćne vrste treba gajiti na određenom području, što će u značajnoj meri doprineti razvoju voćarstva u Srbiji.
