U prvih šest meseci ove godine uvoz mesa i prerađevina porastao je za skoro 70 procenata. U isto vreme, uvezli smo i skoro trećinu više mleka i mlečnih proizvoda. Iz Udruženja proizvođača mleka Srbije tvrde da situacija na tržištu, za sada, nije toliko alarmantna
Samo šest meseci od ukidanja prelevmana na uvoz mleka i mesa postaje jasno da domaći proizvođači nisu bez razloga apelovali na vladu da odloži ukidanje ovog mehanizma za zaštitu tržišta.
Republički zavod za statistiku objavio je da je (od januara do maja) uvoz mesa i prerađevina porastao 69,4 odsto u odnosu na isti period 2016. Vrednost uvoza bila je oko 45,8 miliona evra, a prema nezvaničnim informacijama najvećim delom tog novca plaćena je sveža i zamrznuta svinjetina. U isto vreme, uvezli smo i skoro trećinu više mleka i mlečnih proizvoda. Ministarstvo poljoprivrede juče nije komentarisalo kako bi ovakve okolnosti mogle da se odraze na domaću proizvodnju mesa i mleka.
Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imala su upravo ova dva sektora agrara.
Kupci to već i sami mogu da primete u prodavnicama – posebno u vitrinama sa mlekom i mlečnim proizvodima. Do rafova su se probili uglavnom proizvođači dugotrajnog mleka iz regiona. Recimo, slovenačka „Ljubljanska mlekara” (sa „alpskim” mlekom) i varaždinska „Vindija”, jedan od najvećih snabdevača „Agrokora” u Hrvatskoj, sa svojim brendom „z bregov”. Proizvođači iz BiH, za sada, samo pune mleko za privatnu robnu marku jednog trgovinskog lanca i to po značajno nižoj ceni.
Strana konkurencija se cenama opasno približila domaćem „Imleku”. Kako se može videti na deklaracijama, jedan od uvoznika mleka za naše tržište je kompanija „Somboled” iz Sombora, u vlasništvu francuskog „Laktalisa”.
Kada je reč o mesu, nabavke iz uvoza, kao i svih ranijih godina, verovatno su najvećim delom završile u prerađevinama.
Ljubiša Jovanović, predsednik Udruženje proizvođača mleka Srbije, kaže da situacija na tržištu, za sada, nije toliko alarmantna. Ni približno 2015. kada je, za samo pet meseci, iz Evropske unije uvezeno tri i po puta više mleka i prerađevina u odnosu na prethodnu godinu. Zbog ukidanja kvota u Uniji su se pojavili ogromni viškovi, a cene drastično pale.
Prelevmani zaštitili farmere
Zbog prekomernog uvoza i pod pritiskom proizvođača Vlada Srbije je, iste godine, uvela prelevmane (uvozne takse) za mleko i kiselo-mlečne proizvode. Privremena mera ostala je na snazi godinu i po dana, uz stalne pritiske Brisela da Srbija nema pravo na taj mehanizam zaštite tržišta.
Jovanović kaže da smo za te dve godine uspeli da zaštitimo domaće farmere i zadržimo dobru cenu mleka. Kada su prelevmani ukinuti, cena se vratila na kritičnu granicu od oko 30 evrocenti, što odgovara otkupnoj ceni domaćeg mleka „ekstraklase” od 36 do 37 dinara.
– Od januara ove godine kriza u Evropi se stišava i otkupna cena mleka blago raste na oko 32 evrocenta. Ali to ne znači da su dvogodišnji viškovi nestali. Naravno da sada, bez prelevmana, postoji pritisak konkurencije. Uvoz jeste povećan, ali nema se utisak da je to dramatično ugrozilo domaću proizvodnju i preradu – smatra naš sagovornik, dodajući da ne vidi ni „realnu opasnost za ozbiljnije poremećaje na tržištu, što bi rezultiralo uvođenjem novih mera.
– Više izgleda kao oslobađanje zaliha na kratak rok. Otkupna cena u Evropi viša je nego kod nas, pa nije logično da ti proizvodi ovde budu jeftiniji. To je tržište i sve više ćemo se suočavati sa takvim situacijama – kaže predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije.
Može li se Srbiji dogoditi hrvatski scenario po kome je zbog velikog uvoza ogroman broj malih mlekara zatvoren? Ovaj, nekada snažan sektor, zapao je u ogromne probleme, a hrvatski proizvođači danas pokrivaju svega 50 odsto domaćih potreba, dok uslove diktiraju mahom strane kompanije.
– Apsolutno, i ovde će odumirati mali farmeri a opstati oni koji će znati da se izbore sa konkurencijom. Proizvođači sa dve, tri ili pet krava nemaju perspektivu – uveren je Jovanović, dodajući da je za Srbiju u ovakvim okolnostima najvažnije da podigne kvalitet sirovine. Trenutno, maksimalno 50 odsto domaćeg mleka je u zoni „ekstraklase” što nije dovoljno.
Agroekonomski analitičari ističu da je legitimno pravo proizvođača i trgovaca da nabavljaju robu tamo gde je jeftinija. Kako se to može odraziti na poslovanje ova dva sektora proizvodnje već sada je predvidivo.
– Otvorili smo tržište, posebno za kompanije koje ovde posluju a imaju proizvodnju i u regionu. Njima je sada elegantnije da uvezu mleko, nego da se ovde bave otkupom i preradom. Taj trend bi mogao da se nastavi – kaže analitičar Vojislav Stanković.
