Vojvođanskim poljoprivrednicima će, kako smo čuli u lokalnim poreskim upravama, od narednog meseca početi da stižu rešenja za porez na imovinu, koji do sada nisu plaćali, koliko zbog velikih razlika u iznosima poreza na zemljište od grada do grada i od opštine do opštine.

Subotički paori su, izgleda, najnezadovoljniji jer smatraju da su njihove lokalne vlasti bile najžešće kada su određivali iznose. Koverte im još nisu stigle, ali su pokrenuli inicijativu kod nadležnih da im se namet smanji. Subotičani će, naime, plaćati 3.270 dinara godišnje za hektar njive od prve do treće klase, odnosno 1.635 dinara za oranice od četvrte do osme klase.

– Izgleda da smo mi prošli najgore u Srbiji, da su naše obaveze najveće. Ima i opština, poput Jagodine, čiji poljoprivrednici uopšte neće plaćati taj porez, a u nekima su iznosi upola manji od naših. Pri tome, nismo mi područje gde su prinosi najveći, čak neke kulture, recimo šećernu repu i soju i ne sejemo, a ni žito nam ne rađa najbolje – kaže za „Dnevnik” predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš, dodajući da će subotički poljoprivrednici za taj namet plaćati u proseku nekoliko desetina hiljada.

U lokalnoj poreskoj administraciji kažu da će rešenja subotičkim poljoprivrednicima početi da stižu u drugoj polovini maja.

– Nećemo čekati da prođe rok za prijavljivanje pa da onda šaljemo rešenja već ćemo izaći u susret poljoprivrednicima i dostavljati ih ranije na adrese. Dakle, kako ko podnese prijavu, ići ćemo na utvrđivanje da bi poljoprivrednici što pre dobili rešenja. Tako im neće ođednom dospeti tri akontacije za plaćanje – kaže za „Dnevnik” šefica subotičke poreske administracije Anka Trifunović, podsećajući na to da poljoprivrednici imaju obavezu kvartalnog plaćanja. – Ako dobiju rešenja posle 15. avgusta, dospeće im i februar, i maj i avgust. U tom slučaju trebalo bi da ođednom plate tri akontacije. Zato sad pripremamo rešenja za one koji su podneli prijave, a za one koji nisu, kako ko bude podnosio, obrađivaćemo ih i slati.

Inače, sve ide po principu koliko hektara – toliko poreza. Onaj ko ima više zemlje, platiće više jer je zakonodavac procenio da takvi više i zarađuju od tih njiva. Poljoprivrednici su do sada plaćali porez tako što se petostruki iznos jednogodišnjeg katastarstkog prihoda (koji je bio izuzetno nizak) množio stopom poreza (0,3 posto). Dešavalo se da neko za 20 hektara dobije desetak dinara poreza pa ga većina poljoprivrednika uopšte nije plaćala. Nije se čak ni isplatilo štampati i slati rešenja.

Sada će, po Zakonu o porezu na imovinu, porez plaćati svi koji imaju zemljište, bilo ono poljoprivredno, pašnjak ili šuma. Cena, kako su nam ranije rekli u zrenjaninskoj Poreskoj upravi, zavisi od zone i tržišne vrednosti zemljišta, koju određuje opština, a koja se množi utvrđenom stopom od 0,3 posto. Recimo, za hektar poljoprivrednog zemljišta koji vredi 5.000 evra, godišnji porez na imovinu je 15 evra. Ako je prosečna cena hektara 3.000 evra, porez će biti oko devet evra, ili hiljadu dinara, za godinu dana.

Cena zemljišta po kvadratnom metru trebalo bi da je navedena na zvaničnim sajtovima lokalnih samouprava. Računica je laka – sabere se broj metara poljoprivrednog zemljišta i, uz stopu od 0,3 posto, svako može izračunati koliki mu je porez. Problem je, međutim, u tome što nisu sve opštine na sajtu jasno objavile kolika je cena zemljišta po kvadratnom metru, iako su svi bili obavezni da odluku donesu još u novembru prošle godine. U subotičkoj Poreskoj upravi je rečeno da poljoprivrednici, kada podnose poresku prijavu, treba da ponesu ličnu kartu, njenu fotokopiju, dokument o vlasništvu i izvod iz Katastra na kojem se vidi klasa zemljišta. Pomenimo, ne traže sve opštine da se površine ponovo prijavljuju jer podaci postoje u katastrima.

Plaćaju apsurd

– Najviše nas, zapravo, muči porez za odvodnjavanje. Plaćamo 5.000 dinara po hektaru, a vode nemamo. Kanali su nam bez vode, njive žedne, a mi plaćamo taj besmisleni namet – kaže Miroslav Kiš, dodajući da je to apsurd pogotovo u ovako sušnim godinama kakve imamo.

Dnevnik