Porodična poljoprivredna dobra ključ su za bezbednost snabdevanja hranom i očuvanja životne sredine u svetu, pod uslovom da imaju pristup inovacijama i napretku. Ovo je ocena organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u izveštaju predstavljenom danas, na Svetski dan hrane, u Rimu.
Izveštaj o stanju gladi i poljoprivrede u svetu za ovu godinu je usmeren na oko 500 miliona porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, uglavnom manjih od pet hektara, na kojima se zasniva poljprivreda većine zemalja.
Te male farme izvor su više od 80 odsto prehrambenih proizvoda u svetu, a ipak mnoge od njih su siromašne i ne mogu da obezbede sigurnost u snabdevanju hranom.
“One ne predstavljaju problem, one su deo rešenja. One imaju centralnu ulogu. Potrebna nam je inovacija u svim domenima i one treba da budu akteri u toj inovaciji”, rekao je u Rimu generalni direktor FAO Žoze Graciano da Silva, povodom Svetskog dana hrane.
Većina poljoprivrednih dobara u svetu su mala ili čak veoma mala, a površina im se i dalje smanjuje. Manje od jednog hektara ima 72 odsto tih dobara, a sva zajedno pokrivaju samo osam odsto ukupne obradive površine, navodi se u izveštaju.
Mala dobra ne mogu biti glavni izvor izdržavanja porodice, ali doprinose njenoj prehrambenoj sigurnosti, navodi se u izveštaju. Zato se treba osloniti na inovacije, ali su one skupe, zahtevaju garancije i pristup kreditima. U otklanjanju tih prepreka ključnu ulogu mogu da imaju lokalne institicije, organizacije proizvođača i zadruge.
Pored toga javni sektor treba da investira u istraživanje koje je često prepušteno privatnom sektoru. U Bangladešu manje od 10 odsto gazdinstava ima pristup savetima a u Ugandi i Malaviju manje od 20 odsto.
Po poslednjim podaciam FAO, u svetu je danas 85 miliona gladnih ljudi. Taj broj se u proseku smanjivao za 10 miliona gladnih godišnje poslednjih 20 godina, ali podsaharska Afrika i Azija su i dalje posebno pogođene.
Beta
