Većina centrističkih i levičarskih poslanika Evropskog parlamenta usvojila je 13. novembra predlog za uvođenje novog obavezujućeg klimatskog cilja za EU, odbacivši pokušaj krajnje desnice da taj predlog blokira
Tekst predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine, i u velikoj meri predstavlja kopiju stava koji su zemlje članice EU usvojile 5. novembra.
Cilj je podeljen na sledeći način: EU bi trebalo da smanji domaće emisije za 85 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, dok će, što je izazvalo kontroverze, preostalih 5 procentnih poena moći da se nadoknadi u inostranstvu kupovinom međunarodnih karbonskih kredita.
Većina poslanika Evropskog parlamenta podržala je ovaj cilj — 379 je glasalo za, 248 protiv, a 10 je bilo uzdržano.
Predlog su podržale grupacije: centrolevački Socijalisti i demokrati, liberalni Renew Europe, Zeleni i levičarski blok. Protiv su glasale desničarska grupa Evropskih konzervativaca i reformista i krajnja desnica, dok je najveća grupacija, Evropska narodna partija (EPP), bila podeljena napola.
”Ovo je čvrst kompromis koji spaja ekološke ambicije sa ekonomskom konkurentnošću“, poručila je portugalska poslanica Lídia Pereira, izvestilac EPP-a za ovu temu.
Ipak, rastuća podeljenost unutar EPP-a zabrinjava holandskog poslanika Gerbena-Jan Gerbrandija iz Renew Europe, jer bi mogla da dovede u pitanje stabilne većine kod budućih klimatskih zakona.
”Sva četiri lidera poslaničkih grupa obavezala su se da će podržati cilj, i na kraju su to i učinili, ali je bilo izuzetno tesno, sa značajnim odstupanjima u okviru EPP-a“, rekao je on. „To je ozbiljan razlog za brigu.“
Dodao je i da EPP ”na drugim ekološkim dosijeima ne igra naročito konstruktivnu ulogu“, podsetivši na njihovu odluku da zajedno sa krajnjom desnicom glasaju za slabljenje novih pravila o korporativnoj održivosti.
Usvajanje cilja predstavlja pobedu za zagovornike Evropskog zelenog dogovora i za Evropsku komisiju, posebno za njenu predsednicu Ursulu fon der Lajen, koja je ovaj predlog istakla kao ključni element svoje kampanje za reizbor 2024. godine.
Španski poslanik Javi López (S&D) rekao je da glasanje pokazuje da EU ostaje dosledna klimatskoj politici u trenutku dok se zemlje okupljaju u Brazilu na samitu COP30.
Pozitivno glasanje, istakao je, ”šalje snažan signal svetskim liderima — Evropa ponovo pokazuje globalno liderstvo u klimatskim ambicijama“.
Ipak, konačan tekst predstavlja razočaranje za poslanike koji su se zalagali za ambiciozniji cilj.
Portugalska poslanica krajnje levice Katarina Martins rekla je da je usvojeni cilj „na neki način obmana“, jer ”zbog tolikog broja mehanizama fleksibilnosti ne postoji nikakva garancija stvarnog smanjenja emisija do 2040. godine“.
Austrijska poslanica Zelenih Lena Šiling priznala je da je „cena kompromisa bila visoka“.
Glasanje predstavlja i udarac za članove EPP-a koji su pokušali da snize cilj, smatrajući da je preambiciozan. Bugarski poslanik Radan Kanev rekao je da ga ishod nije iznenadio, ali je upozorio da pokazuje sve veće podele unutar EU kada je reč o klimatskoj politici.
Poljski, francuski, italijanski, rumunski, mađarski i bugarski poslanici iz EPP-a podneli su amandman kojim su tražili da se cilj smanji sa 90 na 83 odsto do 2040. godine — ali on nije usvojen.
Sada predlog ulazi u međuinstitucionalne pregovore između Parlamenta i Saveta EU, nakon čega može postati zakon.
Šiling je poručila da će se ”snažno zalagati da se posao završi što pre, da se cilj za 2040. konačno usvoji i da se borba za klimu nastavi na drugim zakonima“.
