Planirano istupanje Velike Britanije iz EU zadaje glavobolju ključnim ekonomskim i javnim sektorima u toj zemlji, poput poljoprivrede, zdravstva, građevinarstva i ugostiteljstva. Od strane radne snage posebno zavise bolnice i poljoprivredna gazdinstva koja su zabrinuta zbog sve manjeg priliva radne snage iz EU
Britanska vlada, koja je 29. marta pokrenula proceduru za istupanje iz EU, nastoji da ih umiri britansku javnost, navodeći da se ta radna mesta u poljoprivredi, zdravstvu, građevinarstvu i ugostiteljstvu neće tek tako uprazniti. “Ne možemo da funkcionišemo bez evropskih doseljenika”, kaže Nik Otvel, proizvođač zelene salate u Kentu, na jugoisotku Engleske. Tu je više od 60% stanovnika glaslao za Bregzit, ali Otvel, direktor gazdinstva koje proizvodi i do 9.000 tona salate godšinje, kaže da ne može da funkcioniše bez evropskih doseljenika.
Najviše Rumuna na engleskim farmama
Svih 150 sezonskih radnika i više od polovine od 30-ak zaposlenih sa punim randim vremenom su stranci, pre svega Rumuni.
“Pre tri ili četiri godine Služba za zapošljavanje mi je zatražila da uzmem 10 Britanaca. Samo jedan se pojavio i na kraju sam imao problema s njim”, rekao je Otvel.
Rumunka Gabrijela Somoru (31) koja je došla u Britaniju pre 10 godina, počela je tako što je brala jagode. Sada je napredovala i radi za kompjuterom kao asistentkinja na farmi.
Ona kaže da prima mnogo imejlova sa pitanjima o posledicama Bregzita od ljudi koji bi radli u inostranstvu.
Niko, koji već dve godine radi na farmi, nije zabrinut. “Znamo da smo im potrebni”, kaže ovaj 25-ogodišnji Rumun dok sadi zelenu salatu.
I vlasti pokušavaju da razveju strahove od gubitka radne snage. Ministar zadužen za istupanja iz EU Dejvid Dejvis rekao je u februaru tokom posete Estoniji da će “proći godine” pre nego što ta radna mesta počnu da se popunjavaju britanskim građanima.
