Čak i male promene prosečnih temperatura utiču na sezonu setve i žetve, otuda potencijalno i na izbor biljnih sorti, razvoj štetočina i naravno potrebe za navodnjavanjem. Prilagođavanje klimatskim promenama jedno je od područja na koje se Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) sada fokusira u Srbiji i trenutno pomaže vladi u razvoju nove strategije navodnjavanja
Dana 12. decembra 2020. godine obeležena je petogodišnjica stupanja na snagu Pariskog sporazuma. Tog datuma pre pet godina 196 zemalja se okupilo oko dugoročnog cilja da zadrži porast globalne prosečne temperature ispod 2°C u odnosu na predindustrijski period. Takođe, dogovoreno je da se ulože napori da povećanje prosečne temperature ne pređe 1,5°C. Srbija se, kao jedna od potpisnica sporazuma, obavezala da će prema nacionalnom utvrđenom doprinosu smanjiti sopstvene emisije gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto do 2030. u poređenju sa nivoom iz 1990. godine.
Pandemija Covid 19 sa kojom se svet danas bori, zaokuplja svu pažnju šire javnosti i donosilaca odluka iz oblasti političke i javne uprave. U stvarnosti, posledice nepostizanja ciljeva Pariskog sporazuma imale bi mnogo dramatičnije posledice za većinu zemalja širom sveta.
Poljoprivreda je u središtu pažnje kada je reč o klimatskim promenama, globalno ali i u Srbiji. S jedne strane, sektor najviše doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte, približno 20% emisija CO2 u 2017. u celom svetu – uključujući upotrebu zemljišta, odnosno 42% emisije CH4 (metana) i 75% emisije N2O (azotsuboksida) . Tako da sve države ozbiljno moraju da razmotre, kao deo svojih napora za ublažavanje posledica klimatskih promena, kako da transformišu prehrambene sisteme kako bi smanjile svoj uticaj na klimu, posebno u slučaju uzgoja životinja koje emituju značajne količine metana.
S druge strane, kakvi god se rezultati postižu globalnim naporima da se ograniči porast prosečne globalne temperature, ona se povećava, nastaviće da raste i to će imati vrlo konkretne posledice po poljoprivredu, uključujući zemlje umereno kontinentalne klime kao što je Srbija. Dakle, države takođe moraju da definišu jasne puteve prilagođavanja.
Razvoj nove strategije navodnjavanja
Samo uzmite u obzir da čak i male promene prosečnih temperatura utiču na sezonu setve i žetve, otuda potencijalno i na izbor biljnih sorti, razvoj štetočina i naravno potrebe za navodnjavanjem.
Prilagođavanje klimatskim promenama jedno je od područja na koje se FAO sada fokusira u Srbiji i trenutno pomaže vladi u razvoju nove strategije navodnjavanja. Ranije ove godine, vlada je odlučila da postavi nove strateške pravce za oblast navodnjavanja u zemlji, u obliku zvanične strategije i akcionog plana. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede formiralo je radnu grupu, na čelu sa Direkcijom za vode, a FAO i EBRD su pozvani da pruže stručnu i tehničku pomoć radnoj grupi u naredne dve godine.
Kako se investicije u navodnjavanje obično odnose na višedecenijski period, neophodno je predvideti promene klimatskih uslova koje će uticati na buduće potrebe za navodnjavanjem. Stoga je to važno područje analize koju FAO sprovodi u okviru svoje pomoći izradi strategije navodnjavanja Srbije.
Preliminarna analiza pokazuje da su se poslednjih decenija prosečne temperature u Srbiji – i minimalne i maksimalne – neprekidno povećavale za 0,3°C prosečno po deceniji, dok padavine i kiše i snega rastu, ali takođe postaju nestabilnije i koncentrisanije. Klimatske promene u zemlji omogućiće dužu, ali i sušniju i topliju sezonu rasta biljaka. U praksi će to zahtevati promene u obrascima uzgoja useva i, što je najvažnije, u upravljanju navodnjavanjem. Stoga će bolja pripremljenost i prilagođavanje na klimatske promene biti jedna od ključnih komponenti nove strategije navodnjavanja u zemlji.
Ostali ključni aspekti strategije navodnjavanja biće upravljanje sistemom na nacionalnom nivou, upravljanje pojedinačnim sistemima navodnjavanja i određivanje cene vode za navodnjavanje. Ono što je najvažnije, strategija će takođe sadržati akcioni plan koji operacionalizuje prioritete u oblasti politike i investicija. Neki od razvojnih partnera Srbije, poput Evropske unije, ili međunarodnih finansijskih institucija poput EBRD i Svetske banke, moći će da koriste ovaj dokument kao smernicu za sopstvenu podršku sektoru poljoprivrede i navodnjavanja u zemlji.
Edukativni vebinari o međunarodnim iskustvima navodnjavanja
Da bi pomogao Srbiji da razvije svoju strategiju navodnjavanja, FAO se takođe oslanja na različita međunarodna iskustva kroz niz namenskih edukacija. Na prvom vebinaru, organizovanom u oktobru 2020. godine, učestvovali su predstavnici Izraela, Portugalije i Španije. Slučaj Izraela ilustrovao je kako se mogu koristiti tehnologije za uštedu vode, kao i načine određivanja različitih cena vode u zavisnosti od kvaliteta vode. Slučaj višenamenskog projekta Alkueva u Portugaliji iskorišćen je da se naglasi važnost dobrog upravljanja za efikasnost sistema navodnjavanja, posebno organizacija aktivnih interakcija između korisnika vode i entiteta koji planira ulaganje i upravlja sistemom. Iskustvo Španije je pokazalo značaj ljudskog kapitala, istraživanja i obuke farmera. Sledeći vebinar, sa stručnjacima iz Italije i Francuske, zakazan je za prvi kvartal 2021. godine.
FAO i EBRD su dugogodišnji razvojni partneri – zajedno rade na projektima iz oblasti poljoprivrede i investicija više od 20 godina. U Srbiji je naša zajednička podrška fokusirana na tri glavne oblasti: navodnjavanje, kvalitet hrane i diversifikaciju poljoprivrednog izvoza, u skladu sa Memorandumom o razumevanju potpisanom između FAO, EBRD i Ministarstva poljoprivrede početkom 2018. godine.
Emmanuel Hidier, senior ekonomista u UN FAO
