U Vršačkom ataru ozbiljnija kiša pala je poslednji put polovinom maja meseca. Ovogodišnja suša ostavila je značajne posledice na pšenicu koja je već skinuta, na suncokretu takođe, a najviše je stradao kukuruz.

Goran Mitrovanov, koji se poljoprivrednom bavi već četvrt veka, kaže da ne pamti ovako lošu godinu.

“Pšenica je podbacila za jedno 30 odsto, bar na mojim parcelama, suncokret 50, negde i preko 50 %, kukuruz smo tek sad počeli da skidamo, a možete i sami da vidite da i od kukuruza neće biti maltene ništa”, priča Mitrovanov.

Šteta će i na kukuruzu biti preko 50 odsto, pa se na nekim parcelama očekuje prinos od tek tonu do tonu i po hektaru, na pojedinim ni pola tone. Mitrovanov samostalno obrađuje 70 hektara zemlje, pšenicu uzgaja na 20, a na po 25 ha kukuruz i suncokret, a ove godine imaće najmanje prinose ikada, kao i njegove kolege iz Udruženja Vršački ratari.

“Ova godina bi morala da bude poslednja godina ubeđivanja da li nam sistemi za navodnjavanje trebaju ili ne trebaju, i gde nam oni trebaju ili ne trebaju. Mi danas tačno znamo koje kulture, i ratarske i povrtarske, ne mogu da podnesu teret te investicije, ali očigledno je da ćemo morati u sisteme za navodnjavanje uključimo i ratarske kulture koje su do sada bile u suvom ratarenju”, upozorava agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Navodnjavanje za vršački atar nije dugoročno rešenje

Na svih 70 hektara Mitrovanov se bavi – suvim ratarenjem. Kaže da bi se zemljište možda i moglo navodnjavati, ali najviše pet godina, nakon čega dolazi do spiranja i gubljenja pH vrednosti, pa je potrebno primeniti stajsko đubrivo.

Na ovoj teritoriji, ističe, ne postoji dovoljno veliki stočni fond za to, pa navodnjavanje nažalost ne može biti dugoročno rešenje. Zato, i on i ostali ratari, očekuju pomoć države, iako je svestan da su, kako kaže, “ovo firme pod vedrim nebom”.

“Jedini prihod u mojoj porodici je od poljoprivrede, a imam dvoje srednjoškolaca, i još dvoje male dece. Ja jednostavno volim poljoprivredu, i da je ne volim ne bih se njome ni bavio. E sad – videćemo kako ćemo izaći na kraj sa svim ovim. Ne znam”, dodaje zabrinuto Mitrovanov.

A razlozi za brigu su opravdani. Ozime kulture poput uljane repice već se seju, setva ozime pšenice i ječma počinje već za mesec dana, a veliki broj poljoprivrednika sa ove teritorije neće imati dovoljno novca ni da zasnuje jesenju proizvodnju. Osim suše i slabih prinosa, na to će uticati i trenutno niske otkupne cene.

Mirović: Procenjujemo štetu od suše

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović kaže da suša koja je ovog leta pogodila proljoprivredu jeste velika i dodao da se do kraja septembra ili početka oktobra očekuju konkretne mere. Mirović je naveo da razgovara sa ministrom poljoprivrede o predloženim merama pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

“Vodimo intenzivne razgovore sa ministrom poljoprivrede i njegovim saradnicima. Na ministru je inicijativa a mi ćemo pomoći merama koje su u nadležnosti pokrajinske Vlade. Moramo da procenimo štetu koja je nastala i verujem da ćemo izaći sa stavovima i mehanizmima koje pokrajinska Vlada ima u sklopu konsolidovanih mera koje će preduzeti Ministarstvo poljoprivrede”, objašnjava Mirović.

RTV