Decenijama već se ponavlja ista mantra svih generacija političara da je poljoprivreda velika šansa Srbije. Međutim, analizirajući stanje poljoprivrede od 2006. da 2023. prema zvaničnim podacima relevantnih institucija (pre svega Republičkog zavoda za statistiku sa izvesnom rezervom) srpska poljoprivreda doživljava duboku agoniju
Pogrešna (namerno ili iz neznanja svejedno) vođena makroekonomska politika u poljoprivredi je sada blizu kulminacije. Za tačno 18 godina broj svinja ukupno je gotovo prepolovljen. Još gora situacija je kod priplodnih svinja, nazimica i krmača u fertilnom dobu. Smanjenje je i preko polovine broja.
Kod goveda kao druge dominantne grupe stočarstva situacija je još gora. Ukupno se broj goveda smanjio za preko 400 hiljada, ali što je alarmantnije broj muznih krava se prepolovio od 607 hiljada na 336 hiljada. Postoji pravilna proporcija smanjenja po godinama i veoma je lako izvesti ekstrapolaciju trenda u narednih nekoliko godina. Otkupne cene mleka su jedan od ključnih razloga ovog trenda.
Kod treće ključne grane stočarstva, ovčarske proizvodnje bar prema statistici nije toliko alarmantno kao kod svinja i goveda.
Drugi udarac koji trpi stočarstvo je pre svega uvoz mesa lošijih kategorija. Uvoz mesa uglavnom nižih klasa kvaliteta je od 2012. do 2023. porastao gotovo šest puta. Dominira svinjsko meso i to iznutrice, potrbušine. Takvo meso ide u prerađevine, a prosečna uvozna cena je oko 3,6 evra po kilogramu. Doda li se tome da je uvezeno isključivo smrznuto meso i da je prema zakonima Republike Srbije dozvoljen uvoz smrznutog mesa do godinu dana, dok propisi Evropske Unije kažu da meso može najviše biti u tom statusu do šest meseci zaključak se nameće sam po sebi. Intenziviranje uvoza kreće u poslednje tri godine.
Prema podacima sajta trademap.org, Srbija uvozi srazmerno malu vrednost živih životinja.
Pravilo je da intenzivni razvoj poljoprivrede podrazumeva da doprinos stočarstva bude bar 50 odsto, pre svega, jer stočarstvo doprinosi multiplikaciji efekata ratarske proizvodnje kroz hranu za stoku.
U prethodnim decenijama sijaset raznih strategija je rađeno na makro nivou, vreme i novci potrošeni i nijedna nije dala rezultate u okviru statističkih nivoa značajnosti.
Mala je verovatnoća da mnogi umni stručnjaci u Srbiji nisu uzeli u obzir sve relevantne pretpostavke u obračun i analizu scenarija. Pre će biti da su te strategije bile samo za političku upotrebu sa nerealnim optimističkim zaključcima.
