Najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije u Srbiji su poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ)
Svake godine u Srbiji se generiše 12 miliona tona otpada, od čega 10 miliona tona čini otpad od rudarstva, energetike i građevinski otpad. Iako bi ove količne mogle znatno da se smanje, najveći potencijal za bolji tretman ima drugačija vrsta otpada – komunalni, kojeg godišnje napravimo oko 2,2 miliona tona. Ako bi se pravilno upravljalo sa te dve tone, one bi, umesto na deponiji, mogle da završe kao hrana za ljubimce, kao zelena energija ili kompost.
Na problem neadekvatnog tretmana otpada i njegovo rešavanje ukazuje Program za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED uz podršku GIZ DKTI.
Međutim, da bi model postao praksa, potrebne su izmene zakona, jača infrastruktura i jačanje svesti kompanija o prednostima ovog koncepta.
Primenjen princip cirkularne ekonomije u praksi bi izgledao ovako: proizvedi optimalno – koristi adekvatno – separiši pravilno – recikliraj i vrati u proizvodnju.
Međutim, kod nas i dalje dominira linearni koncept, prema kojem se otpad ne reciklira, već se proizvede, upotrebi i odlaže na deponije. Program NALED-a i Nemačke razvojne saradnje ”Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, koji sprovodi nemački GIZ, zagovara i izmenu zakona u ovoj oblasti kako bi se podstakao razvoj cirkularnog koncepta.
”Izmena zakona je neophodna, ali, sa druge strane, veliki je izazov da se ovi propisi i primene. Da bi izmene zakona imale smisla, moramo da imamo posebne kontejnere za odvajanje otpada i sanitarne deponije. Takođe, sada imamo svega 10 sanitarnih deponija i više od 120 opštinskih koje ne zadovoljavaju ni minimum standarda. Procene su da u Srbiji ima više od 3.500 divljih deponija. To moramo pod hitno da rešavamo, kako bismo se, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, što više približili njihovim direktivama u ovoj oblasti“, ističe Slobodan Krstović iz NALED-a.
U međuvremenu, kaže on, potrebno je usmeriti pažnju na sektore koje je analiza prepoznala kao one sa najviše potencijala za primenu koncepta cirkularne ekonomije, i potruditi se da oni postanu primer drugima kako na najbolji način koristiti otpad. To su poljoprivreda, proizvođnja ambalaže, pre svega staklene, i elektronskog i električnog otpada.
