Sporazum koji za cilj ima sprečavanje opasnog globalnog zagrevanja postignut je u subotu uveče na COP26 samitu u Glazgovu. Klimatski pakt iz Glazgova je prvi klimatski sporazum kojim se eksplicitno planira smanjenje korišćenja uglja, najgoreg fosilnog goriva za efekat staklene bašte

Sporazumom se potpisnice obavezuju i na hitno smanjenje emisije štetnih gasova i veća izdvajanja za zemlje u razvoju – kako bi im se pomoglo da se prilagode uticajima klime.

Ali ono što su delegati obećali nije dovoljno da se povećanje globalne temperature ograniči do 1.5 stepen Celzijusa, koliko naučnici smatraju da je potrebno kako bi se izbegle opasne posledice zagrevanja planete.

I dok je za predstavnike samita, Ujedinjenih nacija i većinu delegacija sporazum pre svega „veliki uspeh“ i ”korak napred“, izmene u poslednjim minutima i ublažavanje određenih formulacija u konačnom tekstu ostavilo je gorak ukus u ustima pregovarača.

Nezadovoljni glasovi stižu iz zemalja u razvoju, onih najteže pogođenih klimatskim promena, i organizacija za zaštitu životne sredine.

Klauzula o postepenom ukidanju uglja koje je bilo delo prvobitnog nacrta dovela je do dramatične završnice samita, kada se Indija usprotivila takvoj formulaciji.

Ministar za klimu Indije Bupender Jadav pitao je kako zemlje u razvoju mogu da obećaju da će postepeno ukinuti ugalj i subvencije na fosilna goriva kada se ”moraju baviti sopstvenim razvojem i iskorenjivanjem siromaštva“.

Države su se na kraju dogovorile da formulacija bude ”postepeno smanjenje“, umesto „postepeno ukidanje“ uglja, dok su neki bili razočarani takvim razvojem događaja.

Delegacija Švajcarske izrazila je ”duboku razočaranost“ zbog promena u “netransparentnom procesu“, dok je najžešće kritike dolaze od organizacija za zaštitu životne sredine, od kojih neke sporazum nazivaju ”skandaloznim“.

”Promenili su reč ali ne mogu da promene signal koji stiže sa ovog samita, a to je da se era uglja završava“, rekla je međunarodna izvršna direktorka Grinpisa Dženifer Morgan.

Ugalj čini oko 40 odsto emisije ugljen-dioksida svake godine, zbog čega je ključan u poduhvatu održavanja rasta temperature na 1.5 odsto.

Prigovoru Indije priključila se i Kina – jedan od najvećih proizvođača uglja na svetu – a predsednik COP26 Alok Šarma rekao je dan po završetku samita da će te dve zemlje morati da objasne svoje stavove državama koje su pogođene klimatskim promenama.

Šarma, koji je po zaključivanju sporazuma rekao da mu je žao zbog toga kako se na kraju sve odigralo, ipak smatra da je sporazum veliko dostignuće.

”Ne bih ono što smo juče uradili opisao kao neuspešnim – to je istorijsko dostignuće“, rekao je.
I delegacije zemalja u razvoju bile su razočarane ovakvim razvojem događaja, ali su podržale sporazum pod pretpostavkom da će se nastaviti razgovoru o novcu koje su bogatije zemlje obećale za prilagođavanje klimatskim promenama – što je takođe bio kamen spoticanja tokom samita.

Razvijene zemlje su se 2009. godine obavezale da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje državama u razvoju do 2020, ali taj cilj nije ispunjen.

Samit je trebao da se završi u petak, ali je produžen pre nego što je sporazum postignut kasno u subotu – posle intervencije Indije u poslednjem trenutku kako bi se ublažila formulacija o uglju.

Da nesuglasice postoje bilo je jasno su subotu tokom dana, kada su se delegacije, umesto u otvorenoj diskusiji, okupljali u grupice i rešavali sporove direktno, kako to opisali BBC reporteri.

Šta je dogovoreno Klimatskim sporazumom iz Glazgova:

Od država se traži da revidiraju klimatske planove do kraja sledeće godine, i postave ambicioznije ciljeve za smanjenje emisija štetnih gasova za 2030. godinu

Naglašena je potreba da bogate zemlje povećaju novac koji daju onima koji već trpe gubitke i štetu od uticaja klimatskih promena – pored trenutnih 100 milijardi dolara godiš

Prvi svetski klimatski sporazum u kome se pominje ugalj

Formulacija obaveze da se teži ka ”postepenom ukidanju“ uglja je ublažena u odnosu na prvobitni nacrt – sada piše ”postepeno smanjenje“ uglja

BBC na srpskom