Prosečan prinos po hektaru u Srbiji iznosi 970 evra, dok je prosek zemalja EU 1.600 evra po hektaru, a u zemljama osnivačima EU iznosi 1.900 evra, što je znak da Srbiji i te kako nedostaju investicije u poljoprivredu
Bruto dodata vrednost agrobiznisa u Srbiji u poslednjih deset godina kreće se oko 3,8 milijardi evra i već godinama ne može da pređe cifru od četiri milijardi evra, rečeno je juče na otvaranju Osmog poljoprivrednog foruma “Hrana za Evropu” u Vrdniku.
Generalni direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović je istakao da ako bismo bruto dodatu vrednost agrobiznisa uporedili sa brutom 1989. i 1990. jer su to, kaže, bile “poslednje normalne godine poljoprivrednog poslovanja”, Srbija će na kraju ove godine biti tek na 70 odsto BDP-a iz 1990. godine.
Prema njegovim rečima, prosečan prinos Srbije je 970 evra po hektaru, dok je prosek zemalja EU 1.600 evra po hektaru, a u zemljama osnivačima EU iznosi 1.900 evra, što je znak da Srbiji i te kako nedostaju investicije u poljoprivredu.
“Holandija, Nemačka, Francuska i Italija su zemlje koje bi Srbiji trebalo da budu uzor jer su njihovi prosečni prinosi po hektaru 3.400 evra. To su zemlje koje mi sa promenom pristupa u poljoprivredi možemo da dostignemo u narednih 10 godina”, podvukao je Šagovnović.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Koviljko Lovre rekao je na otvaranju foruma da su investicije u poljoprivredu u periodu od 2000. do 2016. godine iznosile 2,5 odsto od ukupnih investicija i konstatovao da se u poljoprivredu ulaže malo.
Prema njegovim rečima, poljoprivreda u Srbiji ne može da se razvija i prati evropske trendove sa niskim nivoom investiranja.
Poljoprivreda na raskršću
“Cela poljoprivreda u razvijenim, srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama danas se nalazi na raskršću”, podvukao je Lovre i dodao da se danas sve više postavlja pitanje bezbednosti hrane, te da je zbog toga neophodno da proizvodi imaju “sledivost”.
Objasnio je da to podrazumeva da svaki potrošač može videti sled proizvoda koji je prošao u svim fazama, tako da, na primer, osim šta proizvod sadrži, neophodno da ima označeno da li su i koliko krošćena đubriva, pesticidi, u kakvim se uslovima proizvod nalazio, kakvo je bilo skladištenje, kakve su sanitarne, fitosanitarne i veterinarske kontrole sprovedene.
“Potrošači bi trebalo da znajuznaju sve podatke o proizvodu koji kupuju”, rekao je Lovre i dodao da poljoprivreda ne može sama da iznese teret novih tehologija, uz konstataciju da u poljoprivredu treba da ulažu svi u lancu, pa čak i država. Lovre navodi da je do 2012. poljoprivreda ostvarivala pozitivnu i političku i ekonomsku rentu, a da od 2013. beleži negativnu, zbog, kako kaže, dubokih ekonomskih reformi u zemlji.
