Nedavna blokada granice sa Hrvatskom još jednom je ukazala na to koliko je Evropska unija važan trgovinski partner. Prošle su dve godine od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, izvoz raste, u prvih šest meseci ove godine izvoz na tržište Unije veći je za deset odsto.
Preduzetnik iz Požege Vladimir Pavlović već deceniju posluje sa firmama iz Evropske unije. Čak osamdeset odsto proizvodnje iz valjaonice aluminijuma izvozi na evropsko tržište. Taj put je, tvrdi, krčio bez podrške države, ali kaže da ima koristi od sporazuma Srbije i Evropske unije koji se delom odnosi na slobodnu trgovinu.
“Taj ugovor je sam po sebi uspeo da malo osigura to neko poslovanje posle svih niza onih godina u kojima smo imali velikih problema sa poslovanjem sa stranim zemljama”, ukazuje preduzetnik Vladimir Pavlović.
Izvoz bez carina omogućava našim privrednicima da budu konkurentniji od onih čije zemlje nemaju ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, kažu nadležni, objašnjavajući da tako podstiču domaću privredu na izvoz.
“Što se tiče direktnog subvencioniranja izvoza, to međunarodnim pravilima trgovinske politike nije dozvoljeno i to je navedeno i u samom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Kada pogledamo 2014. i šest meseci ove godine u izvozu nama dominiraju proizvodi višeg stepena obrade, automobili, električne mašine, oprema, gume, a manje poljoprovreda, i to je znak da se više industrijalizujemo i da više izvozimo proizvode koji su skuplji”, podseća pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Bojana Todorović.
Dok je nekima otvoreno tržište dobra šansa da prošire biznis, manjim poljoprivrednicima preti propadanje. Uprkos kvalitetnim proizvodima, sve teže se nose sa jakom evropskom konkurencijom, koja može da ponudi povoljnije cene. Pozivaju državu da im više pomaže.
“Ne postoji nikakva mogućnost da imamo iste uslove subvencionisanja i prelevmana u odnosu na Evropsku uniju tako da naš ambijent je takav da mi plaćamo naftu isto tako skupo kao što je u EU, čak i skuplje, i uslovi pod kojima mi radimo su mnogo teži nego u EU”, naglašava direktor Zemljoradničke zadruge “Agrosoj” u Neuzini Ištvan Vereš.
Pomoć poljoprivrednicima je onolika koliko budžet dozvoljava, napominju u Ministarstvu trgovine. Ističu i da ih država štiti od nekontrolisanog uvoza koji može da im nanese štetu.
Tako je ove godine više puta reagovala zbog prekomernog uvoza mleka, mlečnih proizvoda i živih svinja iz Evropske unije, privremeno podižući dažbine. Pored ekonomskih efekata, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju utiče i na naše pregovore sa Evropskom unijom.
“Mi ove godine kao i prethodnih, od kako se primenjuje Sporazum, očekujemo pozitivnu ocenu. Odnosno očekujemo da Evropska komisija konstatuje da se Sporazum neometano primenjuje i da nemamo nikakvih otvorenih pitanja u primeni Sporazuma”, ističe v.d. direktora Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenković.
Primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je jedan od testova koji pokazuje koliko je Srbija spremna da ispuni kriterijume za članstvo u Uniji.