Uvođenjem carina na proizvode iz centralne Srbije najviše je pogođena prehrambena industrija. Mađarska, Grčka i Bugarska povećale izvoz u južnu srpsku pokrajinu za oko 80 odsto
Ukidanje taksa na robu iz centralne Srbije još je u magli i to ima smisla samo ako ne budu zamenjene novim barijerama na Kosovu. Ukoliko se ukinu takse, a uvedu recipročne mere, koje najavljuje Albin Kurti, to bi značilo da smo ukinuli jednu, a postavili tri nove barijere, kaže za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.
– I ako takse budu ukinute, povratak naših privrednika neće biti brz i lak. Biće potrebno nekoliko meseci. Njihovo mesto na tržištu su zauzeli drugi. Mađarska, Grčka i Bugarska su povećale izvoz na Kosovo za oko 80 odsto, Slovenija za 60 odsto, a Makedonija za oko 50 odsto – ističe Ljajić.
Ministar ukazuje i na još jedan veliki problem, a to je kampanja koja se na Kosovu vodi protiv srpskih proizvoda. Nakon odluke o taksama usledila je i ona da na rafovima mora da bude istaknuta zastava zemlje iz koje roba dolazi, što je u velikoj meri ograničilo i zaustavilo prodaju robe na tržištu Kosova.
Zbog svega toga naša privreda dnevno gubi milion evra. Pritom je najviše pogođena prehrambena industrija, koju su sa tržišta istisnuli drugi proizvođači i njen povratak će biti najteži. Pre novembra 2018. godine, kada su uvedene takse, na Kosovu je poslovalo 1.500 naših proizvođača i trgovaca.
Ljajić smatra da bi se, ukoliko takse budu ukinute, najbrže vratili proizvođači pšenice i brašna, jer je pšenica trenutno na Kosovu skuplja za 10-20 evra po toni. Slično je i sa brašnom. Prema rečima našeg sagovornika, od celokupne proizvodnje pšenice u Srbiji, pre uvođenja taksa 17 odsto je plasirano na Kosovu, a od celokupne proizvodnje brašna 12 procenata.
Nisu samo prehrambeni proizvođači iz Srbije na gubitku. NIS je pre uvođenja taksa od 100 odsto plasirao na tržište Kosova derivate u vrednosti od 57 miliona evra. Železara iz Smedereva čelik u vrednosti od devet miliona evra…
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, kaže za Politiku da od prvih dana uvođenja aktivno zagovaraju ukidanje taksa. Kao predstavnici privrede pokrenuli su ovo pitanje kod najviših predstavnika Evropske unije, u Juročejmbersu i sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država.
– Rezultat ovog našeg angažovanja su i nedvosmislene izjave o potrebi ukidanja taksa koje dolaze iz Evropske unije i američke administracije, uključujući specijalnog izaslanika američkog predsednika za pregovore Srbije i Kosova Ričarda Grenela, čiju inicijativu za uspostavljanje avionskog i železničkog saobraćaja, kao i za uspostavljanje preduslova za intenzivniju ekonomsku saradnju, podržavamo.
Takse su umnogome narušile odnose poverenja između dve strane i stvorile atmosferu da saradnja srpskih i kosovskih privrednika nije poželjna. Međutim, naši podaci govore o visoko uspostavljenom stepenu poverenja između poslovnih ljudi. Naime, veliki broj, pre svega malih i srednjih preduzeća, koja su međusobno poslovala radila su to i bez postojanja dugoročnih ugovora, a mali broj sudskih sporova nam govori da postoji uspostavljen odnos poverenja da će poslovi biti realizovani – kaže Čadež.
Prema njegovim rečima, da bi se u potpunosti obezbedio pozitivan ambijent za privrednike, pored ukidanja taksa biće potrebno rešavati i preostala otvorena pitanja, među kojima su: deklarisanje proizvoda, priznavanje dokumenata, usaglašavanja veterinarskih sertifikata (meso i mesne prerađevine, kao i mleko i mlečni proizvodi), ukidanje necarinskih barijera, na primer taksa na brašno i blokovsku robu…
– Ukidanje taksa, najava izgradnje auto-puta, uspostavljanje avionskog i železničkog saobraćaja su povoljni preduslovi za podsticanje ekonomskih potencijala i nesmetanu saradnju između poslovnih zajednica. Realizacija ovih inicijativa direktno će uticati na unapređenje slobode kretanja, doprineti poverenju i podstaći ekonomsku saradnju, što će se odraziti na ekonomski rast i razvoj. Postoji obostrani interes za ukidanje taksa, jer su i naši i kosovski privrednici tradicionalno dobri partneri, o čemu svedoči i činjenica da komunikacija između njih nije prekidana – navodi Čadež.
Prema njegovim rečima, šteta za privredu Srbije zbog primene taksa, zaključno sa decembrom 2019, iznosi više od 425 miliona evra, i to mereno samo nerealizovanim isporukama. Iznos štete bio bi još veći, ako bi se uračunalo da je, pre uvođenja taksa, očekivani godišnji rast našeg plasmana na kosovskom tržištu bio osam odsto. Takođe, nemerljiva šteta je narušeno poverenje u uslove poslovanja i predvidljiv poslovni ambijent, i biće potrebno dosta vremena i napora da se to poverenje u potpunosti vrati.
Dragoljub Vukadinović, predsednik grupe „Metalac”, kaže da će sačekati da takse budu ukinute i da, ako se to desi, nema razloga da se ne vrate na kosovsko tržište, jer su u Prištini imali korektne partnere. Na Kosovo su pre uvođenja taksa plasirali robu u vrednosti od oko milion evra. Uglavnom posuđe, u vrednosti od 400 miliona evra, bojlere iste vrednosti i još neke proizvode.
– Nismo sedeli i kukali. Posle uvođenja taksa našli smo druga tržišta. Uvek postoji neko drugi ko hoće da kupi robu. Naša roba je specifična i kabasta i ne trpi dug transport. Bolje nam je da je prodajemo na bližim destinacijama i zato ćemo je opet plasirati na Kosovu ako ukinu takse – kaže Vukadinović.
