Domaće tržište preplavljeno je uvoznim belom lukom, najviše sa Dalekog istoka. Proizvođači iz Vojvodine, sa dugom tradicijom proizvodnje i prvoklasnim kvalitetom, odlučili su da pokrenu proceduru o zaštiti geografskog porekla, kako bi poboljšali prodaju i cenu svog proizvoda.
Od proizvodnje belog luka nekada davno, u bivšoj Jugoslaviji, moglo se lepo živeti. Danas je situacija malo drugačija, pa su domaći povrtari, mahom iz Vojvodine, potisnuti, iako imaju dovoljno znanja i adekvatnu mehanizaciju. Prošlogodišnja otkupna cena, kažu, bila je oko 1 EUR po kilogramu, što je nedovoljno da bi se na belom luku zaradilo. Naša zemlja svake godine uvozi velike količine belog luka, pre svega sa Dalekog istoka, ali i sa Mediterana.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Žarko Ilin kaže da se domaći beli luk znatno razlikuje od uvoznog, pre svega po sadržaju suve materije, oštrijem mirisu i ukusu. Kao razloge za veliki uvoz belog luka, profesor Žarko Ilin vidi prvenstveno izuzetno razvijen trgovački lobi, i nedovoljno uređen sistem zaštite domaćeg proizvoda.
– Nama predstavoji da radimo na kvalitetu domaćeg luka, kao i na uvođenju standarda Evropske unije, kako bismo znali da će se na tržištu pojavljuje samo 1 i ekstra prva klasa
U vojvođanskom selu Vrbica kod Čoke povrtari su osnovali udruženje “Vrbički prolećni beli luk” i pokrenuli postupak zaštite geografskog porekla. Ispitivanja su u toku i očekuju da će do jeseni dobiti sertifikat, sto će omogućiti i bolju cenu, koja bi bila oko 2 EUR za kilogram, kao i da se dođe do boljeg plasmana.
Kao razloge za veliki uvoz belog luka, profesor Žarko Ilin vidi prvenstveno izuzetno razvijen trgovački lobi, i nedovoljno uređen sistem zaštite domaćeg proizvoda.
RTV