U Južnom Pomoravlju ove godine povrćem je zasađeno 13.000 hektara od čega je 2.500 plastenička proizvodnja. Povrtari očekuju dobar rod, a u leskovačkom kraju je sve više dobro organizovanih zadruga, koji svoje proizvode izvoze na rusko tržište i u zemalje u okruženju
U Južnom Pomoravlju povrtari u ovo doba godine ne znaju za odmor. Beru krastavac, navodnjavaju paradajz i papriku, vade krompir. Posao ne može da čeka iako nije lako pod plastenicima jer je temperatura u najtoplijem delu dana i preko 50 stepeni.
Proizvođači su za sada zadovoljni cenama. Cena krastavca je, na primer, između 60 i 70 dinara za kilogram.
“Beremo krastavac ubrzo će da stigne i paradajz, paprika i sve ostalo. Rod je zadovoljavajući”, kaže Miloš Stojiljković iz sela Togočevce. Cene su, dodaje, pristojne za ovo doba godine.
U selu Togočevce u opštini Lebane mladi ljudi se ne iseljavaju. Kažu, od povrtarstva može dobro da se živi. Pomažu jedni drugima, međusobno se konsultuju.
Ivica Đorđević je odlučio da ove godine u većem obimu sadi mladi krompir. Nije se pokajao.
“Krompir je izuzetno lepo rodio ove godine. I cena se pokazala izuzetno dobro – između 60 i 70 dinara, zavisi od tržišta gde se plasira”, ističe Ivica.
Proizvođači iz Južnog Pomoravlja znaju da je za dobru zaradu potreban kvalitet i kontinuitet u proizvodnji. Prate stanje na tržištu, ali iako su se navikli, velike oscilacije cena im i dalje prave problem.
Sve više zadruga
U leskovačkom kraju sve je više i zadruga koje su dobro organizovane i koji svoju robu izvoze.
“Imali smo izvoz mladog kupusa za Rusku Federaciju, izvezen je određeni kontingent, nadamo se da će u narednom periodu krenuti i paradajz, ne samo za Rusku Federaciju već i u zemlje u okruženju”, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSSS Leskovac.
U Jablaničkom okrugu pod povrćem je oko 13.000 hektara. Od toga 2.500 je plastenička proizvodnja. Zahvaljujući povoljnim kreditima proizvodnja povrća iz godine u godinu postaje sve značajniji segment u ukupnom, ne samo poljoprivrednom razvoju juga Srbije.
Plastenici su prave male fabrike hrane u koje još može i mora da se investira.