Poslednjih godina naši povrtari se, zbog sigurnijeg plasmana i dobre cene, sve više okreću proizvodnji kornišona. Ovom kulturom, u kikindskom ataru, trenutno je zasejano oko deset hektara.
Kikindski poljoprivrednik Radovan Sivčev kornišone uzgaja pune četiri decenije. Uvek na površini od 2,5 jutara. Kaže da ta biljka zahteva mnogo truda, jer je treba okopavati, štititi od bolesti, obrati i prodati.
“Za sada sam zadovoljan rodom i mislim da će se proizvodnja isplatiti”, smatra Sivčev.
I desetak članova Udruženja poljoprivrednika “Banatska lenija” ove godine se opredelilo za uzgoj ove vrste krastavaca na površini od tri hektara, uz sistem navodnjavanja kap po kap. Pod
špalirom je 1,2 hektara, a ostalo je zemljišno.
Dejan Ugrešić iz udruženja procenjuje da je rod za ovo doba godine zadovoljavajući i dodaje da kornišone predaju otkupnoj stanici u Gospođincima.
“Tamo se roba selektira i od njih dobijamo tačne rezultate koliko je koje klase ubrano i predato”, pojašnjava Ugrešić ističući da je cena zagarantovana pre početka proizvodnje.
Na berbi kornišona na parcelama “Banatske lenije” svakodnevno je angažovano oko trideset berača. Među njima je i sedamnaestogodišnja Mirjana Ivanković koja, kako kaže, radi jer je raspust i da bi zaradila za letovanje.
“Nije teško brati, jedino malo smeta toplota”, primećuje Mirjana.
Uzgajivači očekuju da će berba kornišona, bez kojih je nezamisliva domaća zimnica, uz pogodno vreme, potrajati do septembra.
RTS
