Požar u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“ zahvatio je gotovo 14.000 hektara, dok se procenjuje da je izgorelo između 4.400 i 5.000 hektara visoke šume. Katastrofa je otvorila pitanja pravovremenosti reakcije, održavanja protivpožarne infrastrukture, ali i budućnosti opožarenih površina nakon izmena zakona koje omogućavaju prenamenu izgorelog šumskog zemljišta za određene projekte od javnog interesa
Prema satelitskim podacima evropskog programa Kopernikus, požar je do 26. avgusta zahvatio oko 13.920 hektara Deliblatske peščare, odnosno približno trećinu rezervata. U JP „Vojvodinašume“ procenjuju da je potpuno izgorelo između 4.400 i 5.000 hektara visoke šume, dok će tačne razmere štete biti poznate tek nakon detaljnog snimanja terena, prenosi portal Pan press.
Požar je zahvatio područja svih stepena zaštite, uključujući i delove najstrože zaštićenih zona, pa su stradala retka staništa i zaštićene vrste flore i faune.
Prvi požar registrovan je 21. jula, dok je 5. avgusta, usled nepovoljnih vremenskih uslova, vatra počela da se širi velikom brzinom. Srbija je Mehanizam civilne zaštite EU aktivirala tek 21. avgusta, što je otvorilo pitanje da li je međunarodna pomoć zatražena dovoljno rano.
Dodatnu pažnju privlači stanje protivpožarne infrastrukture. Deliblatska peščara ima gotovo 874 kilometra protivpožarnih pruga, sistem video-nadzora i termalne kamere, ali podaci „Vojvodinašuma“ pokazuju da je ove godine održavano svega 624 kilometra infrastrukture, naspram više od 2.300 kilometara prethodne godine.
Kapaciteti za borbu protiv požara dodatno su unapređivani i kroz projekat FIREGUARD vredan 730.000 evra, kroz koji su nabavljena vatrogasna vozila, buldožer, oprema i organizovane obuke zaposlenih.
Obnova Deliblatske peščare trajaće godinama. Dok se pojedina staništa mogu relativno brzo regenerisati, za obnovu mešovitih šuma na mestima izgorelih borovih sastojina moglo bi biti potrebno i oko 30 godina.
Istovremeno, dodatnu zabrinutost izazivaju nedavno usvojene izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje pod određenim uslovima omogućavaju prenamenu izgorelog šumskog zemljišta u građevinsko za projekte od javnog interesa i javnu infrastrukturu.
Za sada nema podataka da je takva prenamena planirana u Deliblatskoj peščari, ali posle požara ovakvih razmera ostaje važno pitanje: hoće li zgarišta dobiti decenije potrebne za obnovu ili će zakonska mogućnost prenamene otvoriti prostor za neke druge namene?
