Seriju razornih požara koja je prethodnih dana zahvatila jug i centralne delove Srbije obeležila je dramatična borba sa vatrom, veliki broj evakuisanih i ogromne materijalne štete. Dok stručnjaci upozoravaju na sistemske propuste i kašnjenje reakcije, građani iz najugroženijih sela iznose teške optužbe na račun nadležnih službi. Država najavljuje pomoć, ali ostaje pitanje – da li se ovoj katastrofi moglo stati na put?

Srbija se prethodnih dana suočila sa nizom razornih požara koji su zahvatili južne i centralne delove zemlje. Situacija je bila alarmantna: samo u ponedeljak zabeleženo je čak 628 požara na otvorenom, dok su vatrogasne jedinice u Šumadiji primile više od 1.200 poziva. Prve procene govore o stotinama uništenih kuća i hiljadama hektara izgorelog poljoprivrednog zemljišta, prenosi Nova ekonomija.

Vanredna situacija proglašena je u više opština – Kragujevcu, delu Bora, Žitorađi, Prokuplju i Zaječaru. Najteže je bilo u selu Dubovo kod Žitorađe, gde je prema navodima medija izgorelo čak 300 od ukupno 500 kuća. U kuršumlijskom selu Vlajna izgorela je i fabrika za preradu drveta.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je da su požari uzrokovani kombinacijom ekstremnih temperatura i ljudskog nemara, te otvorio pitanje – da li se na katastrofu moglo blagovremeno odgovoriti?

Struka upozoravala: Sistem nepostojeći, opasnost predvidiva

Profesor Šumarskog fakulteta Slobodan Milanović ističe da je Srbija bila označena kao područje ekstremne opasnosti od požara na portalu Evropske komisije, koji svakodnevno prikazuje sedmodnevnu prognozu rizika. ”Mogli smo biti spremni. Na ovim temperaturama dovoljna je i najmanja nepažnja da izazove katastrofu“, kaže on, kritikujući odsustvo efikasnog sistema za prevenciju i reagovanje.

Sličnog mišljenja je i profesor Fakulteta bezbednosti Vladimir Jakovljević, koji priznaje da je u poslednjim godinama bilo ulaganja u opremu i ljudstvo, ali da je sve to i dalje nedovoljno. On upozorava i na nisku bezbednosnu kulturu građana – mala nepažnja može izazvati požar velikih razmera.

Posebno uznemirujuće optužbe stižu iz sela Dubovo, gde su meštani uputili otvoreno pismo javnosti tvrdeći da su vatrogasci zakasnili, da je bilo prepreka za lokalne pokušaje pomoći, i da je jedno vatrogasno vozilo, sa punom opremom, bilo stacionirano ispred kuće predsednice Saveta mesne zajednice – dok su druge kuće gorele. U najkritičnijim momentima, kako tvrde, na licu mesta bila su svega dva vatrogasca sa ručnim prskalicama.

Država najavljuje pomoć i osniva komisiju

Predsednik Aleksandar Vučić obišao je pogođena područja i najavio brzu pomoć iz budžetskih rezervi. ”Država će ljudima obnoviti kuće. Već smo otvorili kol centar u Prokuplju, a otvorićemo ih i na nacionalnom nivou“, rekao je Vučić. Dodao je da su ministarstva već dobila zadatak da popišu štetu i definišu mere sanacije.

Formirana je i posebna Komisija za sanaciju štete, a Vlada je obezbedila 350 miliona dinara za pomoć najugroženijima. Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će sredstva biti usmerena na obnovu domaćinstava i poljoprivredne proizvodnje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, od kog su novinari pokušali da dobiju zvanične podatke o obimu štete i spremnosti sistema, nije odgovorilo na pitanja.

Solidarnost na delu

U znak solidarnosti, studenti koji su već nedeljama u blokadi zbog zakona o obrazovanju odložili su sve planirane aktivnosti. Iz Niša su upućena vozila s humanitarnom pomoći za Prokuplje, a prioritet, kako navode, mora biti pomoć sunarodnicima kojima su domovi uništeni.

Ovi događaji otvorili su brojna pitanja o sistemskoj spremnosti države za ekstremne situacije. Stručnjaci traže temeljnu reformu sistema zaštite, dok građani očekuju brze i pravične odgovore – i pomoć koja ne sme kasniti.