Svi koji se bave proizvodnjom jaja morali su tokom 2022. godine da prevaziđu ozbiljne prepreke, a posebno u prvih šest meseci kada su se još osećale posledice vrhunca pandemije. U drugoj polovini 2022. godine desili su se ipak i neki pozitivni pomaci za domaće proizvođače jaja
Svi koji se bave proizvodnjom jaja morali su tokom 2022. godine da prevaziđu ozbiljne prepreke, a posebno u prvih šest meseci kada su se još osećale posledice vrhunca pandemije, tokom koje je tržište prepolovljeno, dok su sirovine za hranu – kukuruz, soja i suncokret – izuzetno poskupele i bilo je teško doći do njih, kaže direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo ”Zajednica živinara“ Rade Škorić. U takvim uslovima poslovalo je 287 firmi i 96 preduzetnika, odnosno 1.073 registrovane farme koje se bave živinarstvom.
Škorić je naglasio da je zbog pandemije ostalo mnogo jaja na lageru, zbog ‘zatvaranja’ ugostiteljstva i turizma, kao i da je njihova cena bila izuzetno niska. ”Tada smo čak i apelovali da se višak jaja ‘skine’ sa tržišta sušenjem i pretvaranjem u jaja u prahu, kako bi se ponovo uspostavio mehanizam ponude i tražnje. Proizvođači su, uz velike napore, tek polovinom 2022. uspeli da dođu makar blizu proizvođačke cene“, kaže Škorić.
U javnosti se, međutim, najžešća debata vodi oko cene jaja, a posebno otkako je RZS izračunao da su ona u januaru ove godine bila 31,4% skuplja nego u istom mesecu 2022. godine. ”Jaja su poskupela u tolikom procentu u odnosu na prošlu godinu zato što je cena ranije bila neuobičajeno niska, na nivou od šest do 6,5 dinara tokom cele 2021. godine, da bi tek u drugoj polovini 2022. došla do tadašnje ‘proizvođačke’ cene od oko 11 dinara. Takođe, proizvođačima konzumnih jaja izuzetno je važna cena hrane za kokoške. Sada kukuruz košta 22 do 23 dinara za kilogram, ali su proizvođači morali ranije da ga nabave, i to ako su imali sreće za 30 dinara za kilogram, dakle po značajno višoj ceni“, objasnio je Škorić.
U drugoj polovini 2022. godine desili su se ipak i neki pozitivni pomaci za domaće proizvođače jaja.
Trenutno, inače, u pomenute 1.073 registrovane živinarske farme ima četiri miliona koka nosilja, dok u domaćinstvima ima još njih 3,5 miliona.
”Osim što je tržište ‘savladalo’ posledice pandemije i stabilizovano je, porasla je konzumacija jaja, a posle 30 godina domaćim proizvođačima otvorilo se novo tržište – i to Albanije. Čak je organizovan i jednokratan izvoz 800.000 komada jaja u Ekvatorijalnu Gvineju. Udeo izvoza je, inače, samo pet odsto, a srpska jaja plasiraju se tradicionalno u Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu“, zaključio je Škorić analizu, uz podsećanje da je tržište EU i dalje ”zatvoreno“ za srpska jaja dok se ne ispune odgovarajući uslovi.
